Србија и Балкан
Више од половине косовских Албанаца живи у иностранству: Свака четврта беба рађа се ван КиМ
Демографи процењују да на Космету живи око 1.700.000 становника и немају никакве дилеме да ће број житеља јужне српске покрајине наставити да пада, пре свега због емиграције великог броја младих
Већ се дигла прашина у стручној и широј јавности у ишчекивању новог пописа становништва на Косову и Метохији, који креће почетком априла. Демографи процењују да на Космету живи око 1.700.000 становника и немају никакве дилеме да ће број житеља јужне српске покрајине наставити да пада, пре свега због емиграције великог броја младих људи који су у репродуктивном периоду.
О томе сведочи витална статистика тзв. агенције за статистику Косова, која показује да је током 2022. у јужној српској покрајини рођено 31.420 беба, од којих је чак 8.788 дошло на свет у иностранству, а затим уписано у матичне књиге.
То у статистичком преводу значи да се свака четврта косметска беба рађа ван КиМ, а највише у породилиштима у Немачкој, Швајцарској, Италији и Словенији.
Мада КиМ и даље има највећи природни прираштај у Европи, број рођених овде смањује се из године у годину.
Након Другог светског рата, жене на КиМ у просеку су рађале седморо деце – и Српкиње на Космету имале су висок фертилитет, а у демографији се овај феномен назива "ефекат комшија".
Међутим, од када су међународне снаге стигле у јужну српску покрајину, стопа наталитета вртоглаво пада – од 2003/2004. године просечна жена почиње да рађа (само)троје деце. Званично објашњење овог феномена јесте да су се жене еманциповале и у већем проценту изашле на тржиште рада.
Подаци агенције за статистику тзв. Косова говоре да је овај пад незаустављив– жене на Косову данас у просеку рађа двоје деце.
Дакле, просек од седморо рођене деце средином прошлог века на КиМ је до 1981. пао на 4,58, деценију касније износио је 3,58, а крајем 2015. пао је испод стопе просте замене генерација на два, што је и данас ситуација.
"Креативна" статистика
Управник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука др Владимир Никитовић каже да би, према проценама ове агенције, становништво у покрајини могло да падне на 1,49 милиона до 2061. године, а да би предстојећи попис требало да да одговор на питање колико људи живи на КиМ.
"У овом тренутку постоје само процене које су непоуздане, јер је нејасна методологија којом се користе званичници и демографи који их износе. Ако процене полиције говоре да је на крају 2022. године чак 950.000 становника, тј. 54 одсто укупног становништва, живело у иностранству, да ли то значи да на Космету живи свега 800.000 људи? По методологији УН и Евростата, у број становника једне земље не могу да уђу људи који дуже од годину дана живе у иностранству – зато је нејасно да ли званичници 'убрајају' емигранте у резиденте Косова", истиче др Владимир Никитовић.
Он подсећа да је последњи попис становништва из 2011. показао да на КиМ живи 1.739.825 људи, од којих су 1.616.869 Албанци, али, како указује, треба имати на уму да се приликом пописа чланови породице питају за одсутне чланове – ако неко живи више од годину дана изван земље, он не сме бити пописан. Остаје, дакле, дилема, да ли треба веровати изјавама чланова породице, који су сведочили о дужини боравка њихових рођака у иностранству.
"Реалније процене броја становника увек имају истраживачи и демографи, па је реална бројка од 300.000 људи који су отишли из покрајине, а то посредно видимо по броју рођених беба, јер се већ годинама готово четвртина косметских беба рађа изван јужне српске покрајине. Примера ради, наша витална статистика до 2005. је укључивала и бебе које су рођене у иностранству, њих је било око 5.000 годишње, што значи да се ван граница Србије рађало свега 12 одсто од укупно рођених беба. Иако је просечна старост становништва на Космету 29 година (у централној Србији је 43 године), због интензивних миграција очекује се почетак пада броја становника", објашњава Никитовић.
Он указује да на Космету доминира исељавање које има трајни карактер, за разлику од централне Србије где почињу да доминирају циркуларни мигранти – они који неколико пута годишње одлазе на привремени рад од по 90 дана у иностранство, па се враћају у земљу.
Никитовић подсећа да је светска популација највише стопе рађања имала шездесетих година 20. века – тада је било потребно 35 година да се удвостручи светско становништво. Поређења ради, КиМ је 1991. имало толике стопе раста становништва које су биле довољне за дуплирање броја становника за свега 17,5 година.
Југославија је готово пола века била једина земља у Европи која је унутар своје територије имала толику разлику у броју рођених беба између Космета и остатка земље. Док су стопе рађања у јужној српској покрајини биле "афричке", јер су жене у просеку рађале петоро-шесторо деце, у остатку земље су биле три пута ниже. Косметско друштво и дубоко укорењени патријархат није дозвољавао еманципацију жена, па су оне деценијама седеле код куће и гајиле децу.
Међутим, са почетком рата у бившој Југославији стопе наталитета почињу да падају, а миграције које почињу деведесетих година прошлог века интензивирају се од 2000. године, па процене говоре да је 2015. и 2016. године чак 100.000 људи отишло с Космета. Тако да би попис становништва требало да покаже и колико се њих вратило, јер се људи по правилу не одјављују.
