Србија и Балкан
Колико далеко виде нови радари Војске Србије?
"Граунд мастер 200" је вишенаменски 3Д тактички мобилни радар средњег домета са активном фазном антенском решетком који ће ускоро бити испоручен нашим оружаним снагама
Војска Србије, тачније 126. бригада за ваздушно осматрање, јављање и навођење (ВОЈИН) добила је нови радарски систем великог домета "граунд мастер", односно ГМ400, што представља значајно унапређење информационих и просторних могућности наших оружаних снага.
У питању је мобилни 3Д осматрачки дигитални радар који функционише у С-опсегу, максималног домета 470 километара, што је инструментални домет за откривање циља величине борбеног авиона. Радар може открити крстарећу ракету на удаљености већој од 250 км, док је максимални домет по висини за све циљеве 30,5 километара.
Осим авиона и крстарећих ракета, ГМ400 се може користити за откривање и праћење хеликоптера, беспосадних летелица и тактичких балистичких ракета. Како је за лист "Политика", навео пуковник Јовица Кепчија, српска војска постала је први корисник најмодерније верзије ових радара са ознаком ГМ403 алфа, због чега се са сигурношћу може рећи да располаже са најсавременијим радарима у региону.
Тренутно се на положају поменуте јединице у Старим Бановцима налазе два радара ГМ400, од који је један у оперативној употреби, а други у фази локацијског пријема. Пуковник Кепчија је између осталог најавио и да ће Србији ускоро бити испоручени радари средњег домета "граунд мастер 200", које такође производи француска компанија "Талес".
Особине и способности ГМ200
"Граунд мастер 200" је вишенаменски 3Д тактички мобилни радар средњег домета са активном фазном антенском решетком, који се углавном користи као комплементарно средство осматрачких радара великог домета у систему ВОЈИН. Наиме, иако су радарски системи великог домета (како само име каже способни за откривање и праћење циљева на великим удаљеностима), што је кључни фактор у заштити ваздушног простора, конфигурација терена често доводи до стварања "радарских рупа".
Овај феномен настаје због великог броја узвишења или удубљења, који ометају претрагу, због чега се радари средњег домета користе за попуњавање тих "рупа". Осим тога, ГМ200 се може користити и у јединицама за противваздухопловна дејства РВиПВО и трупне ПВО копнене војске, за пренос података и координацију дејства средстава ПВО.
Како се наводи на сајту произвођача, ГМ200 настао је на основи ГМ400, такође ради у С-опсегу, али је максимални инструментални домет 250 км у осматрачком, односно 100 км у борбеном режиму. Уз помоћ овог радара могуће је откривати циљеве на малим и висинама већим од 24 км, који се крећу брзинама од 15 до 1.200 м/с.
ГМ200 омогућава откривање циљева у опсегу од 360 степени по правцу, а брзина окретања антене је 20 окретаја у минути у осматрачком, односно 40 окретаја у минути у борбеном режиму. Угао захвата тродимензионалног скенирања по елевацији је од -7 до +70 степени.
Радар је може бити стациониран, али се углавном поставља на камион у конфигурацији 8х8 са свом интегрисаном опремом унутар контејнера постављеног на шасији возила у којој се, поред две контролне станице, налазе клима уређај, помоћни генератор за снабдевање електричном енергијом и механизам за подизање и спуштање антене, који се поставља за мање од два минута.
Време неопходно за почетак рада од запоседања положаја је 15 минута, док је за прелазак из борбеног у маршевски положај, односно евакуацију потребно свега 10 минута. Просечно време између кварова се процењује на око 3.000 сати, а потребно је око 30 минута да систем након квара поново постане оперативан.
Једна од главних предности ГМ200 поред мобилности јесте и могућност откривања, праћења и класификовања више од хиљаду циљева истовремено, међу којима су, поред већих претњи попут авиона, хеликоптера и крстарећих ракета, и мање беспилотне летелице, као и ракете вишецевних лансера, артиљеријске и минобацачке гранате.
Осим што може пратити пројектиле релативно малих димензија, ГМ200 способан је за упозоравање јединица за противваздухопловна дејства и израчунавање путање ових циљева, тачније места лансирања и удара.
Јачање српске ПВО
Набавка француских радара још један је у низу потеза у склопу модернизације Војске Србије, нарочито њених способности у домену противваздухопловне одбране, које траје готово деценију. Познато је да поред радара дугог и средњег домета, оружане снаге наше државе располажу и "Талесовим" радарима малог домета "граунд смартер 40" (ГС40) који раде у Х-опсегу.
Максимални домет за откривање циљева са великим радарским одразом је 150 км, вертикални домет је до 10 км, а ГС40 може истовремено пратити до 400 циљева и углавном се користи за откривање и праћење малогабаритних летелица и има важну улогу у заштити копнених јединица у маршевском положају.
Подсећања ради, Србија је током протеклих неколико година уговорила набавку различитих система ПВО, од којих је добар део већ испоручен. Ту се пре свега мисли на три батерије руског система ПВО кратког домета "панцир-с1" и "панцир-с1м", од чега је, због сложене геополитичке ситуације и санкција уведених Русији, испоручена само једна батерија и то прве варијанте.
Оружаним снагама Републике Србије испоручене су и две од четири поручене батерије кинеског система ПВО средњег домета ФК-3, па наша војска сада располаже са шест лансирних возила и два радара Х-200 овог система. За сада није познато када ће преостала средства бити испоручена, али се може очекивати да ће до краја 2024. године стићи бар још једна батерија.
Такође, током посете статичком приказу средстава наоружања и војне опреме Војске Србије на Топчидеру 30. јануара, председник Србије најавио је да постоји опција набавке још једног кинеског система ПВО кратког домета - ХКу-17.
