Србија и Балкан
Велики син ЦГ или великосрпска марионета: Коме смета да Павле Булатовић добије улицу у Подгорици?
Главни разлог зашто се поједине структуре у Црној Гори противе предлогу да покојни Павле Булатовић добије улицу јесте што је Булатовић био Србин који је међу првима предосетио шта се дешава у Црној Гори, каже за РТ Балкан Владислав Дајковић
Да ли је Павле Булатовић један од најбољих синова Црне Горе, частан и поштен човек који заслужује сваку почаст ове државе, или део политике која је извршила великосрпски и марионетски пуч у Црној Гори 1989. године?
Око овог питања данима већ ломе се копља у Црној Гори, а поводом иницијативе двојице посланика Демократа Црне Горе да једна улица у Подгорици добије име Павла Булатовића, некадашњег министра одбране СР Југославије који је под још неразјашњеним околностима убијен фебруара 2000. године у Београду.
Иницијативи Демократа међу првима успротивили су се Александар Саша Зековић, самостални одборник у Скупштини Подгорице и део НВО сектора у главном граду Црне Горе апелом да се од иницијативе одустане.
У писму Борису Пејовићу (ПЕС), председнику Савета за давање предлога назива насеља, улица и тргова Подгорице, Зековић је, поред тврдњи да је Павле Булатовић "део политике која је извршила великосрпски и марионетски пуч у Црној Гори 1989. године", навео и да "политика којој је припадао и Булатовић, а у име које су вођени и ратови нема никакав хуманистички значај и ничим није заслужна за развој Црне Горе".
Зековић сматра и да "код представљања Булатовића као истакнуте личности", "не треба занемарити и податке да је, и поред реалне опасности по њихов живот и здравље, као црногорски министар наредио депортацију босанскохерцеговачких избјеглица из Црне Горе".
"А као савезни министар био задужен за координацију хапшења и присилног повратка српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине на ратишта. Услед депортације избеглица из Црне Горе смртно су страдале најмање 54 особе, па се називање улице по Булатовићу у Подгорици не би и не може препознати као дјеловање званичних власти у правцу успостављања правде", навео је Зековић у писму Пејовићу.
И део НВО сектора из Подгорице Булатовићу ставља на терет да је одговоран за "депортацију босанско-херцеговачких избеглица 1992. године из Црне Горе".
"Ти људи су покушали да у Црној Гори нађу спас од ратних разарања у Босни и Херцеговини", наведено је поред осталог у писму НВО уз тврдњу да би усвајање предлога била "увреда за жртве".
Слободна Црна Гора, као парламентарна странка на градском нивоу, подржала је иницијативу одборничког клуба Демократске Црне Горе у Главном граду да се једна улица у Подгорици назове именом Павла Булатовића.
Председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић у изјави за РТ Балкан каже да главни разлог зашто се "поједине структуре у Црној Гори противе предлогу да покојни Павле Булатовић добије улицу" јесте што је "Булатовић био Србин који је тада међу првима предосетио шта се дешава у Црној Гори и предосетио да Ђукановић преузима полуге моћи у Црној Гори захваљујући шверцу цигарета, шверцу дроге, генерално на темељима мафије и на тај начин стиче огромну моћ у Црној Гори".
"Господин Булатовић се побунио и против покушаја Мила Ђукановића да већ тада уђе у процес раздвајања Србије и Црне Горе и због тога је постао трн у оку бројним структурама моћи у Црној Гори како унутрашњим тако и спољашњим. Господин Булатовић је неко ко је оставио дубок траг у црногорској политици као частан, честит и поштен политичар и на жалост једна од првих жртава која је пала у обрачуну са криминалом и корупцијом", каже Дајковић.
Наш саговорник сматра да се "Црна Гора није тада на примеран начин одужила Булатовићу" и да због тога "млађа генерација политичара, 25 година касније, мора да исправи ту неправду и да се макар мало одужи и Булатовићу и његовој породици".
"Чуо сам пре неколико ноћи на неком телевизору шта каже о Павлу Булатовићу извјесна Теа Горјанец, пуковница за људска права у Црној нам Гори. И, ваздашње њено враћање у деведесете и обрушавање на покојног Павла Булатовића, називајући га, успут убицом. Дакле, убијеног називати убицом можете само још увијек у Монтенегру. При томе, уопште не помињући Мила Ђукановића, ондашњег предсједника владе, који је, често, посјећивао фронт на Дубровнику. Познате су нам те фотографије Мила Ђукановића у војничким вјетровкама", каже за РТ Балкан Бећир Вуковић, књижевник из Подгорице, коментаришући нападе на предлог да Павле Булатовић добије улицу у главном граду Црне Горе.
На питање коме не одговара да Булатовић добије улицу у Подгорици, Вуковић у свом стилу каже да је његов "одговор кратак и тачан" и да то, пре свега "не одговара убицама Павла Булатовића".
"Иначе, и Подгорица и поред Подгорице, безмало сваки град на нашим просторима, има мноштво улица названих по убицама. Мало је улица и тргова који су понели име жртава. Зашто је то тако? Тако је што још нисмо изашли из сенке џелата чија је идеологија косила по овим голим бреговима. Ко зна колико је Ровчана, међу њима и Павле Булатовић, који су невини убијени од '45. до дана данашњега", каже Вуковић.
Он понавља да је "Павле Булатовић био истински родољуб старог кова, слободан човјек који никоме није ни на сенку стао".
"Није уклапао у нове транзиције и издаје, и будући да је сметао, главом је платио. А невини у Црној Гори још нису нашли утехе. И мртви Павле Булатовић смета. Зато и смета улица Павла Булатовића", каже за РТ Балкан Бећир Вуковић.
Иначе, црногорско Тужилаштво за ратне злочине 2009. године подигло је оптужницу против деветорице некадашњих полицијских службеника којима је на терет стављена депортација босанских избеглица из Црне Горе 1992. године. Две године касније, Виши суд у Подгорице донео је ослобађајуће пресуде.
Један од предлагача, одборник Владимир Чађеновић, пре пар дана је за Радио Слободна Европа потврдио да и поред протеста остају при предлогу да једна од улица у Подгорици носи име Булатовића.
"Он то заслужује. Ради се о једном од најбољих синова Црне Горе који је невино пролио крв борећи се против зачетака организованог криминала и који је у Црној Гори уживао велики углед", рекао је Чађеновић, додајући да су "негативни коментари потпуно неутемељени и они који то тврде треба то и да докажу", односно да Булатовић "никада није правоснажно осуђен".
Павле Булатовић убијен је 2. фебруара 200. године хицима из аутоматског оружја док је са двојицом пријатеља седео у ресторану ФК "Рад" у Београду. До дан данас нису расветљене околности атентата, није откривен починилац нити налогодавац убиства тадашњег министра одбране СРЈ.
Убиство Булатовића који је у народу важио за омиљеног, поштеног, храброг, стручног и несебичног човека и тадашња Влада СРЈ и владајућа Социјалистичка партија Србије оценили су као "терористички чин наручен из иностранства".
