Србија и Балкан
Суђење вођама ОВК: Сведок Куртај у књизи о УЧК "измишљао", тек сада се "сетио истине"
Отворено је питање како су Шукри Буји, бившем команданту ОВК, који је био рецензент Куртајеве књиге, а сада је у Хагу оптужен као саучесник Тачија и команданата, промакле толике омашке, "измишљотине" и "преувеличавања"
Хајруш Куртај, бивши командант 162. бригаде ОВК у Качанику, сада сведок оптужбе на хашком процесу Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, вероватно је ових дана горко зажалио што се уопште бавио списатељским радом, односно, што је објавио књигу о "јунаштвима" и "подвизима" ОВК.
Он, наиме, сведочећи ових дана на поменутом процесу, из дана у дан понавља да је у књизи "измишљао и преувеличавао", а да је оно, што сада говори права – истина.
Тако је Куртај пре само три недеље, 1. фебруара пред судом изјавио како је од 14. маја до 11. јуна 1999. године био командант 162. бригаде ОВК у Качнику. Прекјуче је, међутим, како је из Хага пренела агенција Бета, не трепнувши рекао да "формално није именован за команданта", него да је "као заменик погинулог Ћамила Иљазија", он "наставио да обавља његову дужност".
Суочен од стране тужиоца Џејмса Пејса са ранијом изјавом да га је на дужност команданта поставио тадашњи начелник Главног штаба ОВК Агим Чеку, Куртај је одговорио да му Чеку "није наредио да преузме команду", а када га је тужилац упитао зашто је то онда изјавио, сведок је рекао да је то била његова "омашка".
Суочен даље са наводима из своје, поменуте књиге, објављене после рата, да му је ту наредбу преко телефона пренео сам Чеку, Куртај је, не негирајући да је све то написао, узвратио да је у књизи и "измишљао и преувеличавао", како би "ОВК приказао професионалнијом него што је била".
Куртај је оповргао и своју изјаву од пре 24 дана да га је Чеку сменио у јуну 1999. године, односно, оно што је 29. јануара ове године било истина, сада није.
Сличан дијалог настављен је и јуче на суђењу четворици вођа који су били чланови Главног штаба ОВК и који су оптужени за злочине на Косову 1998 – 1999. године. Куртај је тако, и јуче био принуђен да наводе из своје књиге о томе како је ГШ ОВК 1998. године поставио Агима Бајрамија за команданта у околини Качаника, и да му је ту информацију пренео Шукри Буја, командант ОВК у оперативној зони Неродмиље, који је наређење ГШ добио и спровео, назове такође "преувеличаним" и "измишљеним".
Да све буде још горе, Шукри Буја, који је у оптужници против четворице команданата ОВК наведен као саучесник у "удруженом злочиначком подухвату", био је рецензент Куртијеве, у Хагу ових дана широко цитиране књиге, па остаје отворено питање како су и рецензенту промакла толика "измишљања" и "преувеличавања" од стане аутора.
Куртај је јуче, у наставку сведочења морао да демантује и наводе из књиге о састанку са Бујом у јесен 1998. године, на коме је, по наређењу ГШ ОВК одлучено да се у зони Качаника формирају две бригаде. Према наводима из књиге који су јуче цитирани у Хагу, пренела је Бета, Буја је на том састанку поставио Куртаја за заменика команданта 162. бригаде а Ћамила Иљазија за команданта.
Јуче се Куртај сетио да је све било другачије.
"Тај састанак се никада није догодио, нити сам ја био тамо. Састанак је описан у мојој књизи, али, ја нисам присуствовао. Није потпуна измишљотина, али је претеривање, написао сам оно што сам ја желео да се десило", од речи до речи, барем према преводу, рекао је јуче Куртај.
Сем овог, јуче је био принуђен и да оповргне наводе из своје књиге да су бригаде код Качаника фомиране у складу са "стратегијом ослобађања Косова" коју је усвојио Главни штаб ОВК. Његов јучерашњи став био је да је ослобађање "албанских територија које је Србија окупирала 100 година" било "тајна аспирација".
"Ја нисам видео никакав план ГШ ОВК", рекао је јуче Куртај.
После подсећања да је још 2020. тужиоцима рекао да је за тај план ГШ ОВК чуо од команданта своје бригаде Иљазија, Куртај је јуче и то оспорио, додавши да "чак да је то и рекао", "никада није видео такав план ГШ ОВК".
Портал "Косово онлајн" у извештају са суђења вођама ОВК наводи да је питање улоге ГШ ОВК током рата на Косову централно за овај процес. Према ставу тужилаштва, Главни штаб ОВК имао је 1998. и 1999. године пуну контролу над јединицама ОВК и да су његови лидери "одговорни за систематске злочине широм Косова над свима које је ОВК прогласила за противнике".
На другој страни, одбрана оптужених противи се ставу да је ОВК била изграђена војна формација са централизованом командом и наводи да су "контролу над њеним припадницима имали локални заповедници".
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су у десет тачака за прогоне по политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, присилни нестанак, мучења и убиства. Припадници ОВК, по оптужници, починили су ове злочине у 41 нелегалном притвору над 407 притвореника од којих је најмање 98 убијено.
