Предраг Рајић у "Релативизацији": Предстојећи избори у САД ће имати форму референдума

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је са специјалним саветником министра одбране Републике Србије Милоша Вучевића, бившим послаником у Скупштини Србије, чланом одбора за спољну политику и европске интеграције, те страственим посматрачем америчке политике и зналцем тамошњег изборног система Предрагом Рајићем.

Иако је погодио да ће 2020. за председника САД бити изабран Џозеф Бајден, али и 2016. да ће тријумфовати Доналд Трамп, Рајић на почетку разговора истиче да је још рано за прогнозу победника избора у Америци у новембру, као и то да Бајден има боље почетне позиције, премда сва истраживања показују да би у овом тренутку победио Трамп.

"Истраживања су се фокусирала на то да исправе грешке из 2020. године када су у кључним државама – Мичигену, Пенсилванији, Висконсину, Џорџији и Аризони – давала Бајдену више од пет одсто предности, чак и двоцифрену, а испоставило се да је победио с разликама 0,1–0,6 одсто. Зато су променили фокус групе, али су изгледа мало претерали јер су укључили више мушкараца белаца средњих година без факултетске дипломе, поготово евангелисте, што је Трампова база", појашњава Рајић.

Бајден у бољој позицији од Трампа

С тим у вези да истраживања нису поуздана додаје и чињеницу да у Америци већ годинама постоји тенденција тзв. стидљивих гласача који у анкетама кажу оно што мисле да би било прихватљиво, а не како ће заправо гласати.

"Када кажем да Бајден има бољу позицију, то не заснивам на квалитативности већ на математици. Мислим да је Трамп у истој позицији као 2020, као тенисер који је освојио много турнира у једној години па следеће мора да их брани. Математички, политичка географија Бајдену иде наруку. Да би победио, треба да добије све државе које је добила Хилари Клинтон 2016. године, када је демократски кандидат на крају изгубио. Овај пут изазов му је само Невада. Ако победи свуда где је победила Хилари, треба да освоји још само три државе – а то су Мичиген, Пенсилванија и Висконсин, и зато кажем да има бољу почетну позицију", истиче гост "Релативизације".

Додаје да је Бајден рођен у Пенсилванији, као и то да демократе, упркос свим председниковим манама, годинама, лапсусима, немају бољег кандидата. Висконсин је најслабија карика, што је очигледно и Бајден увидео будући да је више од 70 одсто новца намењеног кампањи за ове три државе које ће одлучити изборе усмерио управо на Висконсин.

Посебно је занимљива ситуација у Мичигену због нејасног процената људи арапског порекла који су због рата Израела у Појасу Газе кивни на Бајдена.

"Једно од кључних питања за Бајдена у овој кампањи је управо да одржи своје гласове муслиманске заједнице, који су нарочито важни у Мичигену не због велике концентрације већ јер је то тзв. колебљива држава, тако да уколико муслимани реше да бојкотују изборе, а верујем да неће гласати за Трампа, Бајден ће имати проблем. У Мичигену су исламска и јеврејска заједница подједнако бројне, па уколико би Бајден у целости подржао Израел, изгубиће муслиманске гласове, а ако направи заокрет у односу на политику према Гази, питање је да ли ће одржати муслиманске гласове, али ће свакако изгубити оне јеврејске", каже Предраг Рајић.

Изборе у САД лако може да реши Марџ Симпсон

Ипак, додаје, не треба заборавити да је опстанак државе Израел уписан у стратегију националне безбедности Сједињених Америчких Држава као суштински значајан елемент, као и то да су и Бајден и Трамп декларисани ционисти.

Што се тиче групе становништва која ће бити врло важна за исход председничких избора у САД, саговорник Љиљане Смајловић сматра да ће доминирати белкиње из предграђа.

"Да се нашалимо, ове изборе лако може да реши Марџ Симпсон, то јест бела жена из предграђа. Ова група становништва се није идентификовала с Хилари 2016, па су или апстинирале или гласале за Трампа у већем проценту но што се очекивало, док су се 2020. уплашиле због короне, економске ситуације, расних немира у суседној Минесоти, те гласале за Бајдена. Зато им сада сваки час шаље Камалу Харис да им покаже да ће им они гарантовати мир, јер жена која је стуб породице у свакој земљи жели предвидљивост, стабилност, мир", истиче Рајић.

Такође, белкиње из предграђа врло погађа и питање абортуса за које сматрају да је приватно и да држава не сме да се меша у њега. Заправо, како каже Рајић, цела америчка култура је таква да држава не треба да се меша у приватне ствари, те се исти аргумент користи и за оружје – демократе желе да ограниче право на држање оружја а републиканци на абортус.

Упитан како је могуће да Бајденовим изгледима очигледно не шкоде бројни гафови, Рајић каже да је први човек САД  још 2011. био прозван гаф машином, али да су такви испади код људи у деветој деценији нормални и да ће их бити све више јер је притисак у председничком кабинету огроман.

"Један од највећих страхова Бајденовог изборног тима је његов наступ на председничкој дебати. Могуће је да уколико процене да он није фит за дебату, искористе ако неки од четири кривична процеса против Трампа буде готов и он осуђен, па одбију сучељавање с криминалцем", додаје саветник српског министра одбране.

Коментаришући публицитет који Трамп добија сваким појављивањем на суду где заправо и не мора да буде присутан, гост "Релативизације" износи круцијални моменат изборне кампање – ако је бивши председник САД преокрене на колосек да је жртва, то ће му донети озбиљан плус, чега је он и те како свестан.

"Генерално мислим да ће ове изборе добити она страна која наметне наратив о референдуму о противкандидату. Ако ово поново буде референдум о Трампу – за или против њега – Бајден ће победити. Али уколико буде референдум за Бајдена или против њега, Трамп има велику шансу да победи", закључује гост Љиљане Смајловић.