Србија и Балкан
Састанак представника Срба, Хрвата и Бошњака у Мостару: Може ли се до договора о судовима и изборима
Од пута у ЕУ и испуњавања 14 услова, а доношење закона о судовима и изборима је међу њима, важније је да су политички изабраници конститутивних народа у БиХ разговарали, договарали и да је врло близу неки споразум као трајно решење, каже проф. др Предраг Ћеранић за РТ Балкан
Најважнији резултат састанка лидера политичких партија који чине власт на нивоу Босне и Херцеговине јесте то што су изабрани представници Срба, Хрвата и Бошњака, без представника међународне заједнице, сели за исти сто и наставили даље разговоре о три закона: оном изборном, закону о суду и о сукобу интереса, указују саговорници РТ Балкана.
Учесници последњег разговора у Мостару, председник Републике Српске и лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик, председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драган Човић и лидери грађанске коалиције "Тројка" Нермин Никшић, Елмендин Конаковић и Един Форто, у наредним данима могли би постићи неки компромис о спорним питањима, а она се пре свега тичу изборног и закона о суду, док су што се тиче Закона о сукобу интереса најближи решењу.
Од пута у ЕУ и испуњавања 14 услова, а доношење ових закона је међу њима, важније је да су политички изабраници конститутивних народа у БиХ разговарали, договарали и да је врло близу неки споразум као трајно решење, каже проф. др Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци.
У изјави за РТ Балкан он истиче да без обзира на утицај страног фактора и тзв. међународну заједницу која је у БиХ оличена кроз ОХР и британску и америчку амбасаду, нема решења и мира у БиХ док се не постигне договор којим би све три преговарачке стране колико-толико биле задовољне.
"У новембру ће бити пуних 29 година откако је потписан Дејтонски споразум, а нисмо пуно урадили на међунационалном приближавању и договору. Узрок је увек страни фактор, тзв. међународна заједница која у случају договора политичких представника народа БиХ губи на значају", каже Ћеранић.
Наш саговорник додаје да се међународна заједница није огласила поводом састанка у Мостару, и истиче да се нада да се неће пуно уплитати и да ће препустити актерима јавних политика који имају легитимитет да договоре решења.
"Када су у питању представници РС, а најважнија политичка фигура је свакако председник Додик, он не обавља консултације већ сам доноси одлуке у договору са својим сарадницима. Када су у питању представници Сарајева, они накнадно увек имају позиве, консултације у америчкој амбасади, ОХР-у и због тога се дешава да оно што је договорено и на шта су пристали, касније коригују. Ту је увек присутна доза неизвесности", напомиње Ћеранић.
Политички аналитичар Анђелко Козомара каже за РТ Балкан да није оптимиста да ће договор о законима о изборима и суду бити постигнут.
"Што се тиче Закон о судовима, РС инсистира да се у том закону стави одредба да стране судије одлазе из Уставног суда, а Бошњаци ни под каквим условима то неће да прихвате. Рекли су отворено: дан пред улазак БиХ у ЕУ тада ћемо гласати да иду стране судије. То је невероватна уцена", истиче Козомара.
Додаје да није постигнут договор ни око седишта Апелационог суда јер Бошњаци не прихватају да оно буде у Бањалуци, а РС на томе инсистира.
"Трећа ствар која није усаглашена тиче се изборног закона. То је предлог Хрвата, ХДЗ-а, како да се бира хрватски члан Председништва БиХ. Бошњаци неће да се одрекну комотне позиције да имају и Хрвата и Бошњака у Председништву које они бирају и који ће увек да доноси одлуке у њиховом интересу", каже Козомара.
Предлог ХДЗ-а је да онај ко победи у три од пет хрватских кантона буде хрватски члан Председништва.
"То искључује потпуно грађане једног ентитета, у овом случају Бошњаке, да гласају за хрватског члана Председништва. То јесте дискриминаторски предлог али Хрвати нису могли да смисле ништа боље како би имали свог аутентичног представника у Председништву. Уосталом, због постојећег начина бирања својевремено Додик и сада Жељка Цвијановић, као српски чланови Председништва, потезали су тако често за виталним националним интересима, односно да се о том прегласавању изјашњавају посланици Народне скупштине РС", наводи Козомара.
Разлог за песимизам у питању постизања договора види и у томе што, како каже, ниједној од три стране, сем можда Хрвата који имају везу са државом Хрватском, не одговара улазак у ЕУ.
"Поготову не Бошњацима који глуме опредељеност за евроатлантске интеграције, а у ствари бога моле да ЕУ дигне руке од нас. Не одговара им јер уласком у ЕУ, отварањем преговора пре свега, морате променити законску регулативу у многим областима у којима они сада неприкосновено владају, недемократски, диктаторски и уз помоћ Исламске заједнице доносе најважније одлуке за ову земљу“, каже Козомара.
А управо је након састанка у Мостару Додик у објави на друштвеној мрежи Икс навео да "БиХ може функционисати само као мала ЕУ или не може никако".
"ЕУ функционише на основу консензуса свих чланова, договора, све чланице ЕУ морају пристати на нешто да би се донео одређени закључак. То је рецепт за БиХ, консензус, да представници сва три народа буду сагласни са свим оним што желе заједно да донесу. Наметања, схватање да је БиХ држава једних, а да су ови други неко ко је привремено или неко ко је агресор неће донети БиХ никакав напредак", истиче Предраг Ћеранић.
