Србија и Балкан

У Загребу идентификовани посмртни остаци шесторо страдалих у рату: Прећуткују да су троје Срби

Тела три особе чији су посмртни остаци препознати 19. фебруара, пронађена су и ексхумирана на подручју Личко-сењске и Задарске жупаније, док су 23. фебруара идентификоване две особе, пронађене и ексхумиране на подручју Сисачко-мославачке жупаније, као и једна чији су земни остаци преузети с подручја БиХ
У Загребу идентификовани посмртни остаци шесторо страдалих у рату: Прећуткују да су троје Србиwww.globallookpress.com © Delmi Alvarez

Од шест особа страдалих у Хрватској деведесетих година прошлог века, чији су посмртни остаци идентификовани између 19. и 23. фебруара ове године у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу, троје су Срби, потврђено је за "Новости" из више извора. Њихова имена још нису саопштена.

Како незванично сазнају "Новости", породице ових Срба живе на територији Хрватске, па нико из наше земље није позван на идентификацију.

Откад је Хрватска донела Закон о особама несталим у домовинском рату, 2019. године, она не позива представнике српске Комисије за нестале на мониторинг, већ само на идентификацију чланове породица преминулих уколико живе у Србији. Тако наши органи посредно добијају податке. Од тада се и број препознавања смањује.

До 2019. на идентификацијама у Загребу, уз присуство представника српске Комисије, идентификовано је годишње у просеку 50 до 60 особа српске националности, док је 2019. тај број износио 24. Наредне године није било идентификација, 2021. биле су четири, а 2022. - седам. У загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику налази се неидентификовано још око 850 тела, од чега се процењује да су бар половина Срби.

Тела три особе чији су посмртни остаци препознати 19. фебруара, пронађена су и ексхумирана на подручју Личко-сењске и Задарске жупаније, док су 23. фебруара идентификоване две особе, пронађене и ексхумиране на подручју Сисачко-мославачке жупаније, као и једна чији су земни остаци преузети с подручја БиХ.

У овом последњем случају, према речима Саве Штрпца из београдског Документационо-информационог центра "Веритас", у питању је највероватније особа хрватске националности.

Овим идентификацијама присуствовао је и потпредседник Владе Хрватске и министар бранитеља Томо Медвед.

"Идентификовали смо шест особа несталих у домовинском рату, чиме су њихове породице, након више од три десетљећа, пронашле свој мир и имаће место на којем могу запалити свећу својим најмилијима, што заслужују све породице и сви наши нестали", рекао је Томо Медвед.

У Београд је вест о идентификацијама тела стигла са неколико дана кашњења.

"Када се прочуло, звало нас је пуно људи да види да ли смо утврдили њихов идентитет. Упутили смо их на Комисију за нестале у Загребу, међутим тамо им је речено да нису надлежни да дају информације. За сада и ми знамо да је троје идентификованих српске националности и њихова имена су одмах избрисана са јединственог списка несталих у региону, а биће позната за дан или два", рекао је за "Новости" Саво Штрбац.

Штрбац још додаје да им је из досадашње праксе познато да Хрватска, када утврди идентитет страдалих грађана хрватске националности, одмах објави имена. Када су у питању убијени Срби, обично наводе "жртве страдале у домовинском рату". Као такве она води и убијене Србе који су живели на њеној територији, па Загреб трага укупно за још 1.797 људи.

У протеклих осам година, како су објавили тамошњи медији, спроведена су истраживања на 387 локација и претражено је више од 900.000 квадратних метара терена. Пронађене су три масовне и низ појединачних гробница и идентификоване 263 особе. Од тога су један број српски цивили, али колико их је тачно - не зна се.

Иначе, у региону се трага за још скоро 10.000 несталих, од чега су нешто више од трећине Срби.

Законом о особама несталима у домовинском рату Хрватска се обавезује да ће тражити нестале и када они немају живих сродника. Закон предвиђа награду за оне чије информације доведу до решавања појединачних судбина, али и прекршајне казне за оне који скривају податке. Овим законом једнострано је суспендован споразум и протокол о сарадњи између Србије и Хрватске из 1995. и 1996. Од тада нема могућности да српска страна прати шта раде институције у Хрватској.

image