Србија и Балкан
Стара прича, нове уцене: Новац из ЕУ када признамо "Косово" и уведемо санкције Русији
Ово су само неке од кључних препрека Србије на путу ка каси ЕУ, које су усвојене у Бриселу на нивоу амбасадора чланица, пишу "Новости"
Усвојена заједничка позиција земаља чланица клуба 27, са старим притисцима упакованим у нове декларације, поново је потврдила да су политички и геостратешки критеријуми изнад свих стали, како у повратку на европском путу, тако и у условима за приступање ЕУ фондовима, пишу "Новости".
Према усвојеној декларацији, уколико Србија жели учествује у расподели колача Плана раста за Западни Балкану у износу од 6 милијарди евра, осим "поштовања демократских механизама", укључујући слободне и поштене изборе, предуслов је да са тзв. Косовом започне преговоре о свеобухватном споразуму о нормализацији односа, али и да се усклади са спољном политиком Брисела.
Ово су само неке од кључних препрека Србије на путу ка каси ЕУ, које су усвојене у Бриселу на нивоу амбасадора чланица.
С обзиром на чврсте "црвене линије" наше земље о питању неприхватања спорних делова Охридског споразума , који подразумевају признавање независности тзв. Косова и пријем лажне државе у међународне организације, приступ новчаној помоћи, како констатују, биће отежан.
"Предуслов за добијање средстава је да земље Западног Балкана поштују демократске механизме, укључујући вишестраначки парламентарни систем и слободне и поштене изборе, владавину права, укључујући независно и функционално правосуђе, као и основна људска права. Неопходан је и конструктиван ангажман на нормализацији односа ка потпуном спровођењу свих обавеза, које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији и његовог Имплементационог анекса из Охрида, као и свих претходних споразума постигнутих у бриселском дијалогу, наводи се у документу.
Планови реформи, који ће достављати земље Западног Балкана, треба да садрже, наводи се у заједничком ставу ЕУ , објашњење на који начин ће допринети прогресивном и континуираном усклађивању са заједничком спољном и одбрамбеном политиком ЕУ. Или у преводу, појашњавају "Новости", Београд би требало да обавештава Брисел о конкретним корацима које је предузео за увођење санкција Русији и дистанцирање од Кине.
Дипломата Зоран Миливојевић сматра да се овим путем потврђује да су геополитички интереси важнији од оних који су у односе на стандардне критеријуме као што су владавина права и демократске институције.
Јасно је да ће услов за Србију бити увођење санкција Русији, као и нормализација односа са Приштином на бази Охридског споразума, истакао је Миливојевић за "Новости" и додао да су то све политички критеријуми, којима се Србија условљава, а који се не поклапају са нашим државним и националним интересима.
"Постоји опасност да наша земља, имајући у виду наше чврсте позиције по овим питањима, остане искључена из доделе ових средстава. Ово су свакако додатни притисци на Србију који не важе за друге земље и одражавају двоструке погледе ЕУ", закључује Миливојевић.
Заједничка позиција представља мандат за преговоре са Европским парламентом, чије је одобрење потребно да би План раста за Западни Балкан, који је ЕУ усвојила у новембру, постао оперативан.
Европска комисија, заједно са Европском службом за спољне послове, прати испуњавање наведених предуслова пре него што средства пошаљу корисницима и током периода подршке.
Комисија обавештава Савет ЕУ о испуњености предуслова пре слања новца.
План раста за Западни Балкан обухвата финансијску подршку, од две милијарде евра бесповратних грантова и четири милијарде повољних кредита.
ЕК је овај план усвојила 8. новембра прошле године, заједно са годишњим пакетом за проширење. Он се односи на период од 2024. до 2027. године и предвиђа да свака влада западнобалкансе шесторке добије одређену суму новца на сваких шест месеци, зависно од реформи које је спровела у том периоду.
