Директор војне фабрике "Милан Благојевић": Свет тражи све више барута
Војна фабрика "Милан Благојевић - Наменска АД" у Лучанима у мају обележава 75 година рада. Протекле пословне године фабрика је остварила приход од 9,6 милијарди, чиме је добит вишеструко повећана у односу на претходну годину. Ова фабрика данас запошљава око 1.600 људи, просечна плата је 120.000 динара, што ово предузеће сврстава у сам врх по пословним резултатима у овом делу Србије.
Погон у Драгачеву јединствен је у свету по разнородним технологијама у производњи. Притом се, пре свега, мисли на производњу нитроцелулозе, једнобазних и двобазних барута, ракетних горива, сагорљивих елемената за муницију.
Још 1986. увезли су америчку технологију за производњу сферичних барута. Таквих фабрика је свега пет у свету.
В.д. генералног директора Предраг Илић истиче да је потражња за производима ове фабрике огромна и одавно превазилази њене производне капацитете.
"Имамо уговореног посла за ову и наредну годину. Одбили смо петоструко веће уговоре, јер нисмо могли да задовољимо потребе тржишта. Зато уз помоћ државе планирамо проширење производње и већ смо добили значајна средства у ту сврху. Ту, пре свега, мислим на базне сировине за производњу барута, а то су нитроцелулоза и једнобазни барути. Међутим, сада се највише траже артиљеријски барути и због тога проширење иде у том правцу", каже Илић.
Како наводи, план је да у сарадњи са државом уведу и технологију производње тробазних барута. Реч је о тзв. хладним барутима који чувају артиљеријску цев и остварују такву количину гасова са којом се остварује већи домет. Само неколико фабрика у свету има технологију за њихову производњу, од тога су две у Европи.
"До 2027. имаћемо у свом асортиману производа тробазни барут, а ове године крећемо са бројним пословима који претходе финалном производу", наглашава овај инжењер технологије, који је на челу погона "Милан Благојевић" од 2022, а као технолог овде ради од 1988. године.
Како каже, 2022. и 2023. оствариван је четири пута бољи резултат у односу на претходну годину.
"То нам отвара могућност за улагања и проширење производње, као и увођење нових технологија. Градићемо два нова објекта на нитроцелулози и један на једнобазним барутима. Завршићемо и порушена постројења која су остала након НАТО агресије. А то је већ у старту 30 одсто већи обим производње у односу на садашње стање", наводи Илић.
Свесни ризика које одбрамбена индустрија неминовно са собом носи, руководство ове фабрике непрестано улаже у безбедност на раду. Али и поред бројних улагања инциденти се ипак догађају.
"Прошле године смо кроз 23 позиције утрошили 248 милиона динара у мере заштите на раду. Најзначајнији фактор у безбедности на раду је ментално здравље људи, управо због концентрације запосленог на радном месту који ради опасне операције, он мора бити одморан и прибран. На тај начин радник чува себе и своје колеге", истиче Илић.
У свету не постоји аутоматизован процес производње барута, бар не на кључним местима где би машина могла да замени човека и сачува му живот.
Поготову то није могуће у шаржним производњама, где се често мења асортиман производа. Кључни фактор је човек и његово искуство.
"Има савремених аутоматизованих машина које и ми поседујемо и користимо, рецимо на ракетним горивима је то преса која се контролише даљински, али човек је у неким другим технолошким процесима незаменљив", истиче директор Илић.