Свет
Очајничка потрага Европе за муницијом за Украјину
Са америчком војном помоћи Украјини која је блокирана у Конгресу, Европљани су се нашли у проблему: како Кијеву набавити преко потребну муницију
Како сукоб у Украјини улази у трећу годину, а америчка војна помоћ овој земљи је блокирана у Конгресу, Европа је покренула очајничку потрагу по целом свету у покушају да обезбеди Кијеву обећане залихе.
"Покушавамо да набавимо муницију из целог света", рекао је "Шпиглу" немачки генерал Кристијан Фројдинг, задужен за испоруке оружја Украјини.
ЕУ је крајем марта 2023. обећала да ће Украјини испоручити милион метака артиљеријске муниције у року од дванаест месеци. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ недавно је морао да призна да ће до рока бити остварено само пола милиона, а да ће се граница од милион достићи тек крајем године.
Залихе артиљеријске муниције су оскудне широм света. "Нажалост, артиљеријска и противавионска муниција није широко доступна", каже Фројдинг. Чак су и америчке залихе смањене, како због испорука Украјини, али и Израелу. Западна индустрија оружја још није довољно повећала своје капацитете. Постоје планови за нове фабрике, али ти пројекти не могу да надокнаде тренутни недостатак.
Фројдинг каже да новац није проблем - само за 2024. немачка влада ставила је на располагање 7 милијарди евра за помоћ у оружју - већ "мршаве" залихе. У Бугарској су "откривене" залихе муниције калибра 122 милиметра који могу да испаљују совјетске хаубице. Украјинци су одмах поручили 120.000 комада који сада треба да им буду испоручени. Чешки председник Петр Павел је током викенда рекао да је ван ЕУ пронађено 800.000 комада артиљеријске муниције која би могла да буде испоручена Украјини у року од неколико недеља.
У Индији, на пример, још увек има прилично великих залиха артиљеријске муниције; инсајдери процењују да има неколико стотина хиљада метака. Влада у Њу Делхију званично не жели да продаје своје гранате, Индија и даље одржава пријатељске односе са Москвом. Због тога су сада у току дискретни преговори о томе да ли се муниција може набавити преко посредника. Слични послови, кажу у Берлину, могући су и са арапским државама, од којих неке имају велике залихе. Експерти наводе да "постоје и државе на Балкану и у Африци које још увек имају залихе – или би чак могле да производе муницију".
Извештаји из Украјине указују да Кијев више неће моћи да задржи садашњу линију фронта много дуже без даљих брзих испорука муниције. Максимални циљ за 2024. је одбрана, али хитно треба послати више пројектила на фронт, наводе обавештајци који су се састали на недавно завршеној Минхенској безбедносној конференцији.
Оно што службе описују представља трку са временом за западне савезнике. Украјинске резерве ће бити исцрпљене најкасније до јуна, можда и раније. Ако се не испоручи знатно више војне помоћи, ситуација ће се драматично променити. Експерти наводе и да, за разлику од Украјине, Русија својом производњом надокнађује губитке.
Уз то, државе ЕУ се свађају око новца. Према информацијама из преговарачких кругова, Француска недељама инсистира у Бриселу да се средствима ЕУ купују муниција и оружје само европских компанија, а не из трећих земаља. Европљани већ купују око 70 одсто свог војног материјала у САД, наводи Париз и поручује да ни у ком случају ову зависност не би требало повећати. Сличан став "јачања аутономије ЕУ" имају Грчка и Кипар, али не и Немачка и балтичке државе.
Ситуацију у Европи отежава чињеница да није увек лако рећи шта су праве нове испоруке, а шта маркетинг: данска премијерка Мете Фредериксен самоуверено је на Минхенској безбедносној конференцији изјавила да је одлучено да се донира сва данска артиљерија. Изјава је изазвала пометњу, иако је Данска већ почетком 2023. послала у Украјину свих својих 19 расположивих хаубица "цезар", а та земља једва да има сопствену артиљеријску муницију.
Европска унија не може да се договори ни око производње дронова чији се дизајн заснива на релативно једноставним компонентама, 3Д штампаним деловима и прилагођеном софтверу, а потреба за њима у Украјини је огромна.
Војни стручњак Јоаким Пасикиви са Шведског универзитета одбране у Стокхолму каже да је тешко схватити зашто и државе ЕУ не могу да помогну око беспилотних летелица. "Русија је очистила складишта и сада производи јефтину робу масовне производње. Ако земља која је овако санкционисана још увек то може, требало би да може и Запад.То су компоненте које су доступне на светском тржишту. У принципу, свака Икеина фабрика то може да уради".
