РТ Балкан истражује: Ко жели да прогура Приштину у Савет Европе и зашто баш сада

Постоје велики притисци да се Приштина прогура у Савет Европе, иако не испуњава услове за улазак у ову међународну организацију, указала је шефица сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПСЕЕ) Биљана Пантић Пиља.

Она је истакла да су "земље које признају ту лажну државу спремне да погазе све постулате међународног права само да би оно постало чланица Савета Европе, односно да се процедура пријема оконча до маја".

Ако је Американцима, Британцима, Немцима баш толико стало да угурају Албанце у СЕ, мислим да ће се то и десити, каже за РТ Балкан виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић. Међутим, с друге стране, он напомиње да унутар СЕ постоје и велике резерве око пријема тзв. Косова и да би тако нешто био скандал.

"Формално није нужно да неки кандидат буде члан УН, да би био примљен. Квалификована већина за пријем Косова постоји, они су поднели кандидатуру, али није се до сада дешавало да нека таква државолика творевина постане чланица. Друго, нису све чланице ове организације признале Косово, а ту је и Украјина која виси као Дамоклов мач над главом СЕ. Јер како признати једну промену границе у Европи, а не признати другу", указује Пророковић.

Он напомиње да постоји доста јак албански лоби у овој међународној организацији, а да инсистирање на пријему Приштине иде пре свега од Велике Британије, Немачке и Француске.

"Али, огроман је утицај и САД. СЕ је и направљен као платформа за ширење империјалних вредности америчке дубоке државе у Европи. Тај идеолошко-вредносни утицај САД је остао поприличан, чак је и порастао након Хладног рата", каже Пророковић.

Осим појачаних притисака, које је констатовала Пантић Пиља, постоји и одређена журба да се ово питање што пре реши, па је тако недавно премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти опет позвао "међународне пријатеље" да приме Косово у СЕ, а крајем прошле године изјавио да би то требало да буде решено пре избора у ЕУ и САД.

"СЕ ради два пута годишње - у позно пролеће и у позну јесен. Дакле, једно одлагање не значи да ће то сутра бити стављено на дневни ред, него да се то може десити тек за неколико месеци, а за то време, у овим околностима, 'ко жив-ко мртав'. Њима се због тога жури. Нико не зна шта ће бити око Украјине или на Блиском истоку или на Црвеном мору са Хутима за седам дана, а камоли шта ће бити у октобру", објашњава Пророковић.

Гурање чланства тзв. Косова у Савет Европе он види као део институционалних притисака на Србију и радикалну имплементацију француско-немачког плана.

Човић: Курти и лобисти покрећу продор у Савет Европе, на нама је да их спречимо

"Изјава председника Србије Александра Вучића да је јасно ставио до знања западним саговорницима шта он неће да имплементира из француско-немачког плана била је нови моменат. До сада се од стране Запада говорило о безусловној имплементацији, Вучић је на те њихове прозивке углавном ћутао, али ово што је рекао пре неколико недеља јесте нови моменат и од тада креће нова рунда притисака. Од тада је и прича о Поглављу 35, али и чланству Приштине у СЕ, па и ова најновија о припреми неке резолуције о геноциду у Сребреници у Савету безбедности УН", напомиње наш саговорник.

Пророковић подсећа да се сада ради на томе да се имплементација француско-немачког плана уврсти у Поглавље 35 у преговорима са ЕУ, а да је следећи корак пријем Приштине у СЕ како би се "легализовао француско-немачки план и како би се даље легитимизовао статус Косова у међународним односима".

Како додаје, циљ је да се питање тзв. Косова некако одблокира, а да    потом европске земље које га нису признале направе неки нови формат сарадње са Приштином.

"Формат који би им помогао да исто тако брзо уведу Косово у НАТО. Јер то је крајњи циљ Шолц-Макроновог плана", напомиње Пророковић.

У целокупној ситуацији око питања пријема Приштине у СЕ, делује да је маневарски простор Србије мали да то спречи, сматра наш саговорник.

"Можемо сада до маја интензивирати дипломатску комуникацију, упозоравати шта се може десити. Проблем са тим нашим упозорењима јесте француско-немачки план: на наш тук ићи ће утук Европске уније. На једну нашу промеморију упућену чланицама СЕ, Европска комисија ће слати своје објашњење. Много је теже данас бранити ту позицију него пре годину и по дана. То су, дакле, упозорења, дипломатска преписка, слање обавештења, инсистирање на украјинском питању, али колико нам то може помоћи, нисам сигуран. То већ зависи од унутрашње процене и односа снага у СЕ", закључује Пророковић.