Србија и Балкан
Успех науке у Србији: У 455 пројеката ангажовано 2.813 научника
Од оснивања Фонда за науку Србије 2019. из републичког буџета, фондова ЕУ и уз подршку Светске банке обезбеђено 81,7 милиона евра за 11 програма
Вршилац дужности директора Фонда за науку Србије Милица Ђурић Јовичић изјавила је да тај фонд тренутно управља са 455 пројеката основних и примењених истраживања у Србији на којима је ангажовано 2.813 научника.
Она је за лист "Политика" казала да је од оснивања 2019. из републичког буџета, фондова ЕУ и уз подршку Светске банке обезбеђено 81,7 милиона евра за 11 програма.
"Ово су велике бројке. И одговорност је велика, баш као и циљ коме смо посвећени", рекла је Ђурић Јовичић.
Објашњава да су програми фонда осмишљени да подржавају изврсност у научном раду, конкурентност у међународним оквирима и резултате који ће имати утицај на друштво у целини.
Она наводи да су приликом припреме закона о оснивању фонда анализирана правна акта других земаља али да ништа није могло да се у целини примени, јер је Србија у области финансирања науке имала доста наслеђених специфичности, али да је требало искористити моменат, јер се 2019. указала прилика да се обезбеде додатни извори финансирања из европских фондова и Светске банке.
Да би се повукла та средства, како наглашава Ђурић Јовичић, Србија је морала да има оформљен државни фонд за науку и да се отворе позиви за пројекте, па су тако прва три програма отворена док фонд још није био у пуном кадровском капацитету и тек је запошљавао људе.
"Одступања и уступака није било када је реч о евалуацији, коју смо устројили по принципу престижних међународних конкурса. Сваки пројекат су у првом кругу оцењивала три инострана рецензента, а оне који се пласирају у други круг чекао је велики панел кредибилних стручњака који је давао коначно зелено светло", рекла је она.
Подсетила је и да је Фонд за науку Србије у новембру 2021. примљен у "Сајенс Јуроп" (Science Europe), мрежу институција које финансирају иновативна научна истраживања, јер се како је нагласила њима свидела наша енергија и домишљатост, као и начин на који користимо нове технологије.
"Колеге из фондова за науку у Немачкој, Швајцарској или Француској кажу да је невероватно да са само 40 запослених радимо то што радимо", рекла је она и додала да је наш фонд по стажу најмлађи у организацији "Сајенс Јуроп" и са најмањим буџетом, а још и из земље која није у ЕУ.
Према речима Ђурић Јовичић, њима је интересантан наш модел вредновања пројеката, јер комбинујемо нумеричко оцењивање, специфично за САД, Јапан и Јужну Кореју.
"Широј јавности није познато да је Фонд за науку Србије један од само четири институције те врсте, поред Немачке, Швајцарске и Норвешке која у раду користи вештачку интелигенцију. ми је примењујемо у процесу повезивања потенцијалних рецензената и научника који конкуришу за финансијска средства, као и за препознавање ризика код реализације пројеката", рекла је она.
Истиче и да је нас заправо "мука натерала на прогрес, јер нисмо имали довољно запослених, ни адекватне ресурсе, а био је огроман број пројеката који су конкурисали".
Она је додала и да су се после њеног избора у нови сазив Управног одбора "Сајенс Јуроп", 2023, Фонду за науку Србије, јавили фондови из региона са својим иницијативама и очекивањима у смислу шта Европа треба да обезбеди за ово подручје када је наука у питању.
Ђурић Јовичић је најавила и да ће Фонд за науку у мају учествовати у раду Глобалног истраживачког савета који чине шефови агенција за финансирање науке и инжењеринга из читавог света и да ће бити координатор теме о моделима сарадње "великих" и "малих" која како истиче може бити на обострану корист.
Она је додала да ће приоритетни циљеви Фонда за науку у наредном периоду бити као и до сада , а то је да се подиже општи ниво научне заједнице која према подацима са платформе е-наука броји 20.000 истраживача, укључујући и оне који су у иностранству.
"Циљ нам је да чвршће повежемо српске научнике с колегама у дијаспори и са привредним сектором. Наравно и да обезбедимо стабилно растући буџет за отварање нових програма и финансирање пројеката", рекла је она и додала да се у развијеним земљама за компетитивна научна истраживања из буџета издваја између 10 и 20 одсто укупних давања за науку, а код нас три одсто.
