Србија и Балкан
О овоме се на КиМ не прича: НАТО 1999. убијао и Албанце, Приштина спори штетност уранијума
Из НАТО-а понављају да "коришћење осиромашеног уранијума током конфликта на Косову и Метохији није проузроковало трајне здравствене последице" и да је то "научно доказано"
Када су се 14. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије, авиони Алијансе у три налета обрушили на колону Албанаца близу села Кориша код Призрена, бомбама је спржено 87 Албанаца, а још најмање 70 тешко рањено.
У конвоју у коме је било 55 трактора и један камион тада је убијено десеторо новорођенчади, 26 деце узраста до 15 година, 42 особе од 15 до 55 година и три старије особе, а међу рањенима биле су две бебе, 25 деце до 15 година, 27 од 15 до 55 година и 16 старијих особа.
Док су спасилачке екипе по њивама удаљеним и по пар стотина метара сакупљале делове тела побијених људи, НАТО је најпре дао саопштење да се радило о легитимној војној мети, а тек дан касније, док су по болницама на "Косову" рањенима, међу којима је било највише деце, ампутирани екстремитети, изражено је "дубоко жаљење због цивилних жртава".
Жаљење Алијансе је прихваћено, па се наредних година, до дана данашњег, годишњици масакра код села Коришa на Косову и Метохији придаје много мање пажње него, рецимо, ликвидацији Адема Јашарија и чланова његове терористичке групе и породице који су убијени у оружаном окршају са легитимним безбедносним снагама Србије.
Разлог је очит, у првом случају, села Кориша, Албанци су побијени, спржени од стране пријатеља, оних који су Албанцима "донели слободу", па није баш упутно гурати им прст у око обележавањем годишњице масакра, док су у другом случају у питању Срби, мрски непријатељи.
О Албанцима побијеним на Косову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године, и онима који с умрли касније, од последица бомбардовања, на "Косову" се ретко говори, даровима западних савезника у зубе се не гледа.
Сем напада на избегличку колону Албанаца код села Кориша, помиње се, ретко, и напад на колону Албанаца на путу Ђаковица –Призрен, 14. априла 1999. године када је по различитим изворима између 61 и 75 Албанаца убијено и више од 100 повређено.
Напад је изведен по ведром дану, пилоти НАТО авиона могли су јасно да виде кога гађају, да су на земљи трактори а не тенкови, касније је из Брисела оправдано да се радило о – грешци.
НВО "Фонд за хуманитарно право" из Београда и ФХП Косова 2014. године су утврдили да је 1999. године у СРЈ од НАТО бомби убијено 756 људи, од тога 452 цивила, 207 српске и црногорске националности, 14 ромске и 219 Албанаца.
Међу жртве НАТО-а на Косову ФХП убраја 77 албанских цивила који су "погинули у Кориши", када је НАТО, како тврди ФХП, "гађао бивши војни објекат у којем су се, по наредби српских снага, задржали током ноћи на путу према Албанији", 64 Албанца страдалих у Бистражину док су опет, како тврди ФХП, "по наредби српских снага, у колони ишли према Албанији" и 29 Албанаца који су страдали на мосту у селу Лужане док су аутобусом путовали за Приштину.
Како, међутим, српски државни органи оперишу бројком од око 2.500 побијених цивила, овај попис ФХП може се ставити под велики знак питања.
Уочљиво је и да ФХП и за Албанце који су неспорно побијени у нападима НАТО-а, отворено криви "српске снаге на Косову".
Што се тиче последица НАТО бомби на "Косову", чињеница је да се из године у годину и то за 10, 15 посто повећава број оболелих од разних облика карцинома.
Косовски лекари, експерти, званичници то доводе у везу са, генетиком, старости, полом, утицајима, односно загађењем животне средине, једино што се ни за живу главу не помиње јесте утицај –осиромашеног уранијума.
Према подацима Владе тадашње СРЈ, НАТО је током 78 дана бомбардовања, на територију СРЈ испалио 50 тона са осиромашеним уранијумом, по подацима НАТО – 31 тона, од тога три до пет тона на циљеве ван "Косова". Највише у околини Призрена, Ђаковице, Дечана.
Тако је само током јануара и фебруара ове године на Косову регистровано више од 300 нових случајева рака, 10 посто више него у истом периоду прошле године.
Слично је када се упореде и годишњи подаци, 2023. године на КиМ је забележено 2.13 нових случајева карцинома, годину дана раније – 1.750.
И док званичници НАТО-а и тзв. Косова поричу било какву везу пројектила са осиромашеним уранијумом испаљених на територији КиМ и раста оболелих од карцинома, италијански војници код којих су после мисија на "Косову" установљени различити облици карцинома, успели су да од своје државе наплате обештећења од 300 па до 1,5 милиона евра.
Обештећењима је на овај начин утврђена веза између боравка на КиМ и изложености осиромашеном уранијуму и обољевања од различитих врста карцинома.
Алијансу је пре четири године тужило и око 3.500 грађана Србије, међу њима највише некадашњих војника и полицајаца који су боравили на КиМ током 1999. године.
По речима адвоката Срђана Алексића из Ниша, међу 3.500 људи који су му дали овлашћење је тек неколико Албанаца из Пећи, Призрена, Бујановца и Прешева који су се после рата преселили у Немачку и Швајцарску и тамо установили да су оболели од карцинома.
Адвокат Алексић је у изјави за "Косово онлајн" пре неколико месеци рекао да очекује да ће се много више Албанаца одлучити да тужи одговорне када се кроз судске пресуде утврди да је изложеност осиромашеном уранијуму била пресудна у обољевању од најтежих болести.
"Највише муниције са осиромашеним уранијумом је бачено у реону Пећи и Призрена, на територији на којој су боравили италијански војници и због тога они имају највеће последице. Такође, те последице има и албанско становништво из овог дела Kосова, као и одређен број Срба који су тамо живели. Они су дошли у централну Србију, али су са собом донели и осиромашени уранијум, јер су га удахнули кроз воду, ваздух", речи су адвоката Алексића.
Италијанска новинарка Марија Лина Века која 20 година прати дешавања на КиМ недавно је објавила књигу "Осиромашени уранијум: Земља је сва тужна".
"Уранијум је 'тихи злочин' И сада је гора ситуација него што је била 1999. зато што је та прашина слегла и све више и више се упија у земљу. Kонтаминирани су и земља и вода. Посебно подземне воде на KиМ. Оне су потпуно затроване. Људи зато данас више умиру и пате него пре 20 година. Али, никога то не занима", изјавила је недавно Века за "Косово онлајн".
Са друге стране, портпарол НАТО-а Пирс Казалет пре неколико година за Би-Би-Си на српском изјавио је да је "утврђено да коришћење осиромашеног уранијума током конфликта на Косову није проузроковало трајне здравствене последице" и да то указују "научни докази који су доследни".
И немачки војници који су учествовали у НАТО мисијама на овом подручју и који су касније оболели од карцинома, њих више од 200 тражили су одштету, али ни један захтев није прихваћен.
"Италијански војници били су изложени застрашујућем нивоу осиромашеног уранијума у међународним мисијама, што је помогло сејању смрти и болести рака", пише у завршном извештају италијанске парламентарне комисије која годинама истражује узрочну везу осиромашеног уранијума и појаве тумора код италијанских војника који су боравили у мисијама од Авганистана и Ирака до Косова и Босне и Херцеговине.
