Проблем како дозвати Хитну помоћ: Грађани у проблему јер не постоји јединствени број

Министарство здравља упутило је инспекцију да утврди да ли је било пропуста у раду Хитне помоћи због којих је преминула 22-годишња девојка из Калуђерице.

Породица тврди да је преминула девојка имала астму, да јој је позлило и да су узалудно покушавали да дођу до хитне помоћи, јер су их са једног броја упућивали на други. Који је прави број када још немамо јединствени?

У краткој анкети РТС-а, једна грађанка из Барајева није знала да наведе број Службе хитне помоћи, као ни Дома здравља.

"Имам записано у именику", рекла је, док је други испитаник знао да наведе број Дома здравља у Барајеву, као и број Службе хитне помоћи.

У Барајеву живи 28.000 становника. Викендом, и за време распуста, буде их много више, а у тамошњем Дому здравља, само су два возила хитне помоћи. Дању дежура једна екипа, ноћу две.

Др Тамара Кузмановић, директорка Дома здравља "Др Милорад Влајковић" у Барајеву каже да се ова београдска општина граничи са више градских општина.

"Ако је процена да је први степен хитности – саобраћајке и болови у грудима – наше екипе изађу и не питају којој општини припадају пацијенти", истиче др Кузмановић.

Где је граница између локалних домова здравља и служби хитне помоћи

У Београду има 17 општина, а Завод за ургентну медицинску помоћ одлази до пацијената у њих 11.

Грујичић: Сви подаци о хитним пацијентима на једном месту

Да би брже стигли, у приградским насељима имају испоставе – на Петловом брду или Падинској скели.

Грађани који живе у Лазаревцу, Обреновцу, Младеновцу или Гроцкој, на пример, треба да позову хитну помоћ у свом дому здравља.

Улице које се налазе на граници између општина, посебна су прича можда пацијентима, али Хитна помоћ добро зна коју територију покрива.

Др Ивана Стефановић из Завода за ургентну медицинску помоћ наводи да се тачно зна до које границе ова институција делује.

"Као и што је познато од које границе иде друга хитна помоћ", наглашава др Стефановић.

Случајна анкета је показала да мало ко од грађана зна било који други број сем 194. Кад грађани позову 194, лекар прво пита шта је проблем, а онда и на којој адреси живе. Уколико грађани припадају дому здравља који има своју хитну службу рећи ће им да њих позову.

Колико времена за то треба и колико су минути пресудни у тим моментима, знају и лекари.

Др Стефановић указује да Завод не може самоиницијативно да одлучи на коју ће територију отићи.

"То је договор лекара из смене Хитне помоћи и нашег начелника. Нека правила морају да се поштују и, ако живимо на некој територији, морамо да знамо и број Службе хитне помоћи на тој територији, јер је то најбржи начин", закључује др Стефановић.

О умрежавању свих хитних служби и једном броју за хитну медицинску помоћ, у Србији се прича скоро две деценије.

У Хрватској је управо тако решен проблем надлежности и брзине. Кад некоме позли, једино што треба да уради је да позове број 194, или 112, као што то раде у земљама Европске уније.

На срећу, ова правила не важе када се догоде велике саобраћајне несреће. Тада сви крећу да помогну и није важно ко је надлежан.