Живадин Јовановић о 25 година НАТО агресије: Српски народ и Србија су бољи део Европе

Морамо да будемо свесни да НАТО агресија 1999. године није била искључиво само против Србије, већ против Европе, а у свему томе је трагично да је та Европа учествовала у тој агресији, каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић, прецизирајући да је то био ударац на европске интересе, на систем безбедности сарадње у Европи, на европску аутономију, идентитет и историју.

"Нажалост, и онда је Европа подлегла притисцима Америке, јер је пошла за агресијом коју су САД замислиле и онда се пита зашто нема довољно слободе и аутономије. Од 1999. године, Европа има све мање идентитета, аутономије и све више проблема и имаће их и убудуће. Можемо само да се надамо да ће доћи нека нова генерација политичке елите у Европи, која ће бити свесна европских интереса, и кад буде водила више рачуна о тим интересима, окренуће се Србији као најбољем партнеру", сматра наш саговорник.

Истиче да Србија кроз историју није мењала стране, као и да је увек била на правој страни, док су партнери из Европе били на разним странама, чак су неке њихове политичке елите биле уз фашизам, нацизам, а данас уз неонацизам, неофашизам.

Јовановић додаје да Србија таквих проблема није имала никад у историји, јер није била освајач, нити је тежила за туђим, већ је бранила своје колико је могла и по цену огромних жртава.

"Наглашавам да су српски народ и Србија бољи део Европе. Нико нема такву постојану линију слободарства, слободе, морала, моралних принципа као што их ми имамо. Зато кад кажу да треба да идемо у Европу и да смо на европском путу, сматрам да Европа треба да дође у Београд, Србију и да се Европа мало србизује. У смислу да буде мало више морала у тој Европи, принципијелности, поштовања човека према човеку, солидарности, хуманизма. Свега тога је у Србији увек било и сачувано је и данас", наводи Јовановић.

Он подсећа да је чак за време Османске империје, Србија била на бранику и да је штитила Европу од продора ислама, а у Другом светском рату, задржала је велики број нацистичких дивизија које би учествовале у нападу на Совјетски Савез.

"Ко може да се пореди са Србијом? Где су били наши суседи тада?", упитао је.

"Нас је бомбардовао НАТО, највећа војна машинерија у историји цивилизације, која се истовремено јавља у облику ЕУ. Највећи део чланица НАТО-а су чланице ЕУ и обратно. Кад говоримо да делимо вредности са неким, морамо да знамо које су то вредности које делимо, јер чланице ЕУ и НАТО-а имају другу историју, освајачку, на самом крају историју ретроградних идеологија, оријентација, улоге. Ми не делимо те вредности, не делимо вредности колонијализма или неоколонијализма, хегемонизма, доминације, расизма", указује Јовановић.

Значај обележавања годишњице НАТО агресије

Говорећи о значају манифестација и конференција о обележавању годишњице НАТО агресије, Јовановић је напоменуо да су оне значајне јер Србија показује озбиљност према пријатељима, који су пријатељство и солидарност изражавали у најтежим временима. Уз то нам је подсећање и лекција како да се понашамо према пријатељима када су у тешкоћама и невољама.

"Састајемо се како бисмо слали поруке и млађим генерацијама, које се не сећају тог времена и не знају, као и да то не препустимо стихији. Морамо да преносимо те тужне успомене и учвршћујемо осећање одговорности према жртвама НАТО агресије", каже Јовановић. 

Додаје да се значајно побољшавају активности и информисање о новијој историји наше земље и српског народа, као и да је добро што се обележавају важни датуми из те новије историје, а међу њима и датум почетка НАТО агресије као повод да се сетимо наших људских жртава, да се сетимо хероја који су пали за одбрану Србије, да се сетимо разарања и тешког живота нашег народа под бомбама.

"Морамо да памтимо где су узорци томе и ко је све одговоран. Морамо да размишљамо о томе када говоримо и о другим питањима из међународних односа, када говоримо о сарадњи и закључивању стратешких партнерстава, да знамо колико је то у складу са историјским искуствима и на крају да обележавамо те значајније локације, да дижемо споменике херојима, да васпитавамо младе генерације. Све је то веома важно, али најважније је да у свакодневном понашању показујемо поштовање према жртвама за слободу, за одбрану", напомиње он.

Јовановић истиче да поштовање према херојима, према жртвама за слободу мора бити уграђено у наше национално биће, а не у наше манифестације.