Србија и Балкан
Херој Републике Кубе: Бомбардовање је било противзаконито, Савет безбедности УН мора да се реформише
Некадашњи кубански обавештајац Фернандо Гонзалес Љорт каже да је бомбардовање СРЈ био почетак новог светског поретка, у ком су САД веровале да могу да раде шта хоће
Агресија на СРЈ је била почетак новог светског поретка, током ког су САД и њени савезници веровали да могу да своје интересе намећу силом – па и да крше међународно право, каже председник Кубанског института пријатељства са народима и носилац титуле Херој Републике Кубе Фернандо Гонзалес Љорт.
Он је за РТ Балкан рекао да је НАТО кампања против СР Југославије била не само неоправдана, већ и противзаконита.
"То је била неоправдана агресија против европске државе. Она није била само неоправдана, већ и противзаконита, пошто је започета без одобрења Савета безбедности УН. То је део шире стратегије уништења свега што је прогресивно, како би се казнило све што није у складу са 'поретком заснованом на правилима' који (Запад) жели да наметне", каже он.
Гонзалес Љорт истиче да је бомбардовање СРЈ био почетак америчког приступа да је агресија оправдана, ако служи њиховим интересима.
"Сматрам да је бомбардовање СРЈ почетак тог начина размишљања, да могу да спроводе агресију ако је она у складу са њиховим интересима, као и да није важно шта о томе каже међународно право и међународни органи који су основани како би очували мир", наводи он.
Гонзалес Љорт каже и да је бомбардовање СРЈ био почетак новог светског поретка, који је у то време био наметан, као и да је важно да људи то разумеју.
На питање да ли мисли да би тако нешто било могуће данас, 25 година касније, након што је у свету дошло до значајних промена, наш саговорник одговара да је тешко проценити како би Запад реаговао.
"Ситуација у свету је веома опасна. Исте државе и исти центри моћи заговарају рат, у тренутку када хегемонија и моћ САД слабе. Не можемо да знамо каква би била њихова реакција. Видимо шта се дешава у Гази, а међународна тела изгледају парализовано. Над Палестинцима се догађају злочини и геноцид, а владавина права је нестала. Због тога је важно указати на опасности које данас прете", наглашава он.
Гонзалес Љорт наводи и да Савет безбедности УН не представља државе света на прави начин, као и да би га требало реформисати.
"Можда је он би адекватан када је формиран 1945. године, али он не представља свет у ком данас живимо. Имамо државе са великом бројем становника, које су веома утицајне у свету, али које нису чланице СБ. Ту је и питање вета, видимо да је данас немогуће успоставити чак и прекид ватре у Гази због вета САД. Зато је реформа Савета безбедности изузетно важна", наглашава он.
Гонзалес Љорт сматра и да је бесмислено то што имамо Генералну скупштину Уједињених нација, у којој су заступљене све државе света, али чије одлуке није могуће спровести.
Он наглашава да су Уједињене нације и Савет безбедности основане како би спречиле ескалације насиља у свету, али да САД и државе чланице НАТО-а позивају на гласање у УН само када им то иде на руку, а када им не иде онда га игноришу.
"Не мислим да Савет безбедности треба да буде небитан, али земље попут САД својим акцијама чине да он то буде – зато што игноришу вољу земаља чланица УН и Савета безбедности", закључује он.
Фернандо Гонзалес Љорт је био запослен у кубанској Обавештајној управи, при Министарству унутрашњих послова Кубе, а средином деведесетих година прошлог века је на Флориди истраживао акције кубанских опозиционих организација.
Заједно са четворицом колега оптужен је за шпијунажу у корист кубанске владе и осуђен на 19 година затвора. Њихова одбрана тада је тврдила да су се заправо борили против терористичких удружења са седиштем у Мајамију.
За своје активности Гонзалес Љорт је на Куби добио статус Хероја Републике. Након изласка из затвора 2014. године се вратио на Кубу и тамо постао прво потпредседник, па затим и председник Кубанског института пријатељства са народима.
