Србија и Балкан
"Фајненшел тајмс": ЕК из геополитичких разлога гура БиХ, ствара илузију о уласку
Страх од ситуације у Украјини подстакао је ЕУ да размишља о проширењу, али обећања дата БиХ нису ништа више од "шта би било, кад би било"
Мало по мало, врата за чланство Босне и Херцеговине у ЕУ се отварају. Оно што квари ову добру вест, пише "Фајненшел тајмс", је што Брисел своју политику према Балкану заснива на жељама, а не на реалности.
Пут до проширења пун је препрека. Са једне стране ЕУ мора да измени начин функционисања својих институција, финансија и политику како би примила нове чланице. А ентузијазма за то међу 27 земаља чланица у овом тренутку нема.
Са друге стране, земље кандидати мораће да спроведу реформе у својим друштвима како би биле "погодне" за чланство у Унији. Иако је Балкан на путу ка ЕУ још од самита у Солуну 2003. године, Хрватска је последња која се прикључила Унији 2013. године.
А сама БиХ је на самом крају реда, упркос похвала председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да је земља направила "импресивне кораке напред".
Међу тим "импресивним корацима" су усвајање: закона о конфликту интереса, борба против прања новца и финансирања терориста, унапређење правосудног система, управљање миграцијама и усклађивање са спољном политиком ЕУ.
У пракси, сарајевски политички аналитичар Јасмин Мујановић је то овако срочио: "Нема процеса ни логике; Брисел измишља ствари у ходу".
I was critical when EU greenlit negotiations w 🇺🇦 & 🇲🇩 on geopolitical grounds but not 🇧🇦. Now EU may authorize negotiations w 🇧🇦 but on “substantive” grounds, which is complete hokum. There is no process or logic; Brussels is making it up as it goes along.https://t.co/LBO2vC8K0b
— Jasmin Mujanović (@JasminMuj) March 11, 2024
Другим речима, Комисија има снажне геополитичке аргументе за форсирање чланства БиХ у Унији, али зна да они сами по себи нису довољни да би се приступило ЕУ. Постоје критеријуми за улазак који морају бити испуњени, пише "Фајненшел тајмс".
Дакле, уместо тога, Комисија бира да подстакне илузију да је БиХ коначно на путу да трансформише институције које су је од 1995. године и Дејтонског споразума учиниле политички најпарализованијом, нефункционалнијом државом у Европи.
И то је, наводи лист, главни проблем са приступом ЕУ потенцијалном уласку БиХ у клуб. Демократија је услов за чланство, али, подржавајући босанскохерцеговачки политички систем заснован на етничкој припадности, ЕУ заправо учвршћује антидемократске тенденције.
Стога, закључује "Фајненшел тајмс", да би Босна и Херцеговина постала пуноправна чланица ЕУ, Запад ће морати у потпуности да реформише њен етнички заснован политички систем који је последица Дејтонског споразума који су уговорили Американци.
