Србија и Балкан
Бомбардовали нас "у хуманитарне сврхе"?! Весли Кларк поносан због НАТО агресије
Бивши командант НАТО снага понавља већ милијарду пута поновљену причу - како је Србија бомбардована како би нам помогли
Нису хтели – морали су. Тако се ових дана перу Запад и његови лакеји који су 1999. године учествовали у бомбардовању Југославије. Штавише, уништавање једне земље и свих оних живота дешавало се, кажу, "у хуманитарне сврхе".
Исту причу коју смо претходних дана слушали од америчке мисије при ОЕБС-у, али и од амбасадора НАТО чланица, да је агресија на Србију била "операција коју нико није желео", понавља нам и озлоглашени генерал америчке војске у пензији Весли Кларк који је те 1999. године био на челу снага НАТО-а.
Не само да се Алијанса не каје за покушај уништавања једне суверене државе, чланице УН, не само да јој није жао свих оних живота које су однели због своје експанзионистичке политике – већ се, свиме што су урадили - они поносе.
"Поносан сам на оно што је НАТО урадио како би спречио кампању етничког чишћења уперену против Албанаца на Косову. Мислим да је акција НАТО-а предузета са минималном силом, са свим могућим мерама опреза како се не би наудило невиним цивилима, и успела је да испуни циљ - спречи етничко чишћење", изјавио је генерал америчке војске у пензији Весли Кларк, који је 1999. био на челу снага НАТО-а.
Сигурно да је намера да заштите цивиле била њихова главна мисао водиља док су ракете наводили на зграде РТС-а или путнички воз у Грделичкој клисури или, на пример, касетне бомбе сипали по српским градовима и цивилима.
Ипак, Кларк каже како је НАТО интервенција била "неопходна, спроведена искључиво у хуманитарне сврхе и да је испунила свој циљ".
У свом интервјуу за "Глас Америке", Кларк је добио прилику да прича и о томе да ли су му се остварили сви "снови" које је сневао док је командовао НАТО-ом.
"Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне на Косову. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним. Али, акције српске војске и полиције током кампање, брутална убиства цивила, покушаји да се уништи имовина косовских Албанаца, брутално понашање једног суседа према другом, учинило је немогућим да Срби остану. НАТО је онда као један од циљева поставио и одлазак српских снага. Оно што се после десило је да је Косово одлучило да постане независно", каже Кларк.
Ипак, незадовољан је и даље, па је и етничко чишћење јужне српске покрајине њему недовољно.
"Искрено речено, ситуација у региону остаје неприхватљива. Србија не признаје независност и меша се у унутрашње ствари Косова, а политички притисак на Косово као мању земљу, и даље је веома снажан и тежак", указује он.
Коментаришући захлађење односа приштинских власти са својим америчким заштитницима, Кларк опет криви Србију: "Србија се мешала у дешавања на Косову, северно од Ибра јако, јако дуго".
"Чак и када сам био командант НАТО-а, дешавала се кампања етничког чишћења Албанаца северно од Ибра. То мешање је било погрешно и тада, али се наставило, и очигледно и даље траје. И када САД траже од обе стране да седну за исти сто, мислим да треба да појачају притисак на господина Вучића и Србију, јер је Србија моћнија, већа земља, има могућност да буде флексибилнија у овом случају", каже он, заборављајући да примети да је у релацији о којој говори Србија држава, а Косово и Метохија и даље, према Уједињеним нацијама, само њена покрајина.
И да, у то време док је он командовао снагама Алијансе, заиста се јесте дешавало етничко чишћење - али етничко чишћење Срба.
Јасно је, каже Кларк, да се Србија "није помирила са чињеницом да је Косово данас независно" па нам поручује и да "то признање мора да се деси".
"То је историјска последица тензија и сукоба. Никада нећу заборавити када сам био са председником Слободаном Милошевићем у новембру 1998. Потписивали смо тада финални споразум о повлачењу српских снага, које су и УН у својој резолуцији позвале да се повуку. Председник Милошевић ми је рекао: 'Ми знамо како да решавамо проблеме са Албанцима, радили смо то и раније' Ја сам га питао - како то решавате, а он ми је одговорио: 'Све их побијемо'. И та напетост између две групе, која има историјске корене, може да буде решена само раздвајањем у две државе - које сада морају да нађу начине како да развију боље односе и економску сарадњу, за добробит својих грађана", приповеда Кларк понављајући тако добро познати наратив да су сви злочини које је НАТО учинио на територији Југославије, имали за циљ само да нас и Албанце "спасу" од "монструма" званог Слободан Милошевић.
Готово исто су нам, иначе, ових дана, али и у последњих 25 година, приповедали и америчка мисија при ОЕБС-у и поменути НАТО амбасадори у Србији - "циљ агресије био је окончавање бруталне кампање етничког чишћења коју је спроводио режим Слободана Милошевића".
Роварећи по својој прљавој савести, Кларк коначно, у интервјуу за „Глас јавности“, долази и до садашњости.
"Проблем је што је рат у Украјини додатно закомпликовао ситуацију, јер сви разумеју да Србија има историјске везе са Русијом, и да Русија користи Србију да припреми терен како би, ако успе у Украјини, направила још већи хаос на Западном Балкану. Чини се да је Александар Вучић подељен између две могућности: да се сврста уз Запад или да одржи историјске, братске везе са Русијом, и делује да покушава да задржи обе могућности", каже он, додајући да решавање питања граница Србије и Косова није независно од исхода сукоба између Украјине и Русије.
Надахнут својом бајком, он заборавља да између Србије и Косова постоје "границе". Централни део ове државе и његову јужну покрајину и даље дели само административна линија.
"Мислим да је притисак на Косово почео на крају Трампове администрације, када је изасланик САД желео да постигне неки дипломатски успех. И тада је притисак почео, а сада са овим конфликтом је нормално, природно да Запад жели да се то реши, да види Србију у западном табору, придружену ЕУ, али је баш због тензија које изазива сукоб Русије и Украјине то мало вероватно да се деси. Проблеми између Косова и Србије су да тако кажем повезани са ситуацијом између Украјине и Русије и одражавају шире геополитичке тензије у региону, а не могу да се искористе да се те тензије реше", указује он.
Кларк се, каже, нада да НАТО чини све што може да буде на опрезу, "да гледа како би спречио да се догоди нека врста експлозије на косовској страни". И наравно, у складу са својим налогодавцима - за све криви Русију.
"Међутим, као што сам раније рекао, ове тензије су потпаљене руским напорима. Русија би желела да изазове раздор и хаос у тој области и све што радимо на Балкану неће се завршити плодоносно док се не позабавимо и питањем између Украјине и Русије", каже овај велики "пацифиста".
А онда се дешава преврат у мисаоном току бившег америког званичника. Америка која је последњих четврт века покушавала да нас убеди да историја није битна и да, како је то рекао амбасадор Хил, треба да живимо "неоптерећени" прошлошћу, сада нам, кроз речи Веслија Кларка поручује да је историја битна.
"Наравно, историја је битна. Наравно, битна је осетљивост људи и губици који су претрпели и понижења која су претрпели и страх са свих страна од нечега. Све је битно. Али је посао дипломате да у највећој могућој мери, пронађе заједнички интерес и погледа у будућност да промовише те заједничке интересе. И сигуран сам да у америчкој дипломатској служби нема никог бољег да то уради од амбасадора Криса Хила", закључује Кларк.
