Весли Кларк о америчком нападу на Блиском истоку: Нисмо баш одвратили Иран, узвратиће нам

Напади које су САД извеле на проиранске милитантне групе у Ираку и Сирији нису "заиста одвратили Иран", а Бајденова администрација их је "телеграфски" упозорила уочи напада како би се "смањиле претеране жртве", рекао је за Си-Ен-Ен бивши командант НАТО-а у Европи и главни командант агресије на СРЈ 1999. године, амерички генерал у пензији Весли Кларк.

"Иранци ће се вратити и учинити нешто. Претпостављам да ће проћи неколико дана, неколико недеља пре него што регрупишу снаге. А онда, у зависности од тога шта се дешава у Гази, они ће се вратити. Дакле, нисмо заиста спречили непријатељство Ирана према Сједињеним Државама", рекао је он коментаришући нападе на Си-Ен-Ену. 

"Заузели смо блажи приступ овоме, а показали смо моћ САД. Ипак, можете бити сигурни да се на терористичким веб страницама и у њиховој преписци на неки начин смеју: 'дали су нам много упозорења и извукли смо све људе и неке од бомби су промашене и бла, бла, бла'. То је врста бахатости коју очекујете од неких од ових људи. Оно што ћемо да урадимо је да прикупимо чврсте обавештајне податке и да видимо да ли морамо да се вратимо и поново ударимо", додао је Кларк. 

Остаје нејасно да ли је човек који је пре 25 година предводио агресију НАТО и бомбардовање српских циљева под старе дане изненада доживео просветљење и открио своју хуману страну, али је саопштио да су САД вероватно слале упозорења како би смањиле губитке друге стране, који би након дојаве о предстојећем нападу могле да иселе цивиле и породице, али не би могле да понесу опрему и оружје. 

Амерички медији су, са друге стране, сугерисали да је посреди првенствено био страх од иранске одмазде.

Бајденова администрација се суочила са скоро немогућим задатком, пише Си-Ен-Ен.

Америка је "морала да удари довољно снажно, али и да обезбеди да противник може да прими, а да не узврати ударац. САД су 'телеграфисале'свој одговор више од пет дана, а високи амерички званичници су информисали о његовој природи, озбиљности, па чак и наговестили своје мете", саопштио је амерички портал.

Један од главних уредника Си-Ен-Ена Ник Патон Волш, подсетио је да када је Трампова администрација убила шефа Револуционарне гарде Касема Сулејманија ипак није било великих последица којих су се многи прибојавали. 

"Овај одговор је, у извесној мери, мањи од тога, свакако, али он је изведен у сасвим другачијем свету у ком бесни сукоб Израел-Газа, и месецима постоје страхови да би пожар могао да се прошири у целом региону", рекао је Волш. 

Подсећамо, америчка војска покренула је у петак ваздушне нападе на Ирак и Сирију, а погођено је више од 85 циљева повезаних са Иранском револуционарном гардом и милицијама које она подржава, као одмазда за напад дроном прошлог викенда на североистоку Јордана када су погинула три америчка војника.

Америчка војска је нападнута најмање 100 пута у Ираку и Сирији од почетка рата између Израела и Хамаса 7. октобра.