Србија и Балкан
За једног "невидљивог" се зна: Шта је са другим и трећим погођеним Ф-117А?
Поред добро познатог случаја обарања "стелт" бомбардера крајем марта, наши ракеташи су 1999. године погодили још два "ноћна јастреба"
Као што је већ познато, на данашњи дан пре тачно 25 година током НАТО агресије на СРЈ, забележено је прво и једино обарање "стелт" бомбардера Ф-117А "ноћни јастреб" америчког ратног ваздухопловства.
Међутим, јавности је мање позната информација да су током бомбардовања наше земље, ракеташни РВиПВО Војске Југославије погодили и оштетили, али нажалост не и оборили, још два "невидљива" америчка бомбардера.
О овим догађајима постоје бројни извори, што домаћи, што западни, а интересантно је да је због првобитне неодређености у питању датума збивања, често долазило до мешања другог и трећег случаја поготка "невдиљивих".
Шта се догодило 30. априла 1999. године?
У раним јутарњим часовима, тог 30. априла, 3. ракетни дивизион из састава 250. ракетне бригаде за ПВД са својим системом С-125 "нева", налазио се на положају у рејону села Петровичић, општина Сурчин, а командант смене и руковалац гађања био је мајор Бошко Дотлић, који је учествовао и у уништавању јединог Ф-16 обореног током НАТО агресије на СРЈ.
Око 2.46 на осматрачком радару уочен је циљ на азимуту 60 и на око 17 км удаљености, због чега је наређено зрачење нишанским радаром који је успешно ухватио циљ и потом је лансирано две ракете. Као и у случају од 27. марта једна од ракета није захватила циљ и путањом косог хица је пролетела поред њега, док је друга погодила циљ на азимуту 53 и удаљености од 12 км.
Посада ПВО је одмах искључила антене и није испратила шта се са циљем догодило, а очекивали су да ће након експлозије у ваздуху ускоро чути како је погођена летелица, за коју вероватно нису знали да је Ф-117А, пала. Уместо тога, чули су другу експлозију изазвану противрадарском ракетом АГМ-88 ХАРМ на обронку села Петровчић, која је највероватније погодила један од имитатора радарског зрачења.
Све ово као и чињеницу да се заиста ради од о "ноћном јастребу", потврдио је крајем 2020. године пензионисани пилот америчког ратног ваздухопловства потпуковник Чарли "Туна" Хејнлајн, током гостовања у подкасту "Афтербрн", где је описао како је дошло до поготка још једног "невидљивог".
"Туна" је те 1999. године био распоређен у немачкој авио бази Шпандалем, у саставу 9. ловачке ескадриле "Летећи витезови", одакле су Ф-117А полетали ка СРЈ. Њихове мисије трајале су око шест сати - два сата лета до танкера за допуну горива изнад Мађарске, након чега би уследило прецизно дејство по комуникационим средствима, мостовима, фабрикама, постројењима и рафинеријама које је трајало 30 до 45 минута, а потом враћање у базу уз још једну допуну горива.
Током једне од мисија, која се према његовим речима догодила "након обарања првог 'невидљивог'", Хејнлајн је летео паралелним путањама на око 16 км удаљености у пару са још једним Ф-117А, под пратњом авиона Ф-16ЦЈ и ЕА-6Б "праулер" опремљених за мисије СЕАД (Suppression of Enemy Air Defense).
Док су пролазили кроз ваздушни простор изнад западних обронака Београда и кретали се ка северу СРЈ, један од пилота Ф-16 издао је упозорење да је дошло до лансирања ракете ПВО, а у том тренутку Хејнлајн је вршио дејство по задатом циљу. Амерички пилот је тада погледао у десну страну и видео ракету која се приближава његовом пару, а потом и још једно лансирање са копна.
Како се приближавао својој мети, једна од ракета је експлодирала у близини његовог пара, а друга је наставила да лети путањом косог хица, међутим он није био сигуран да ли је авион његовог колеге погођен. По обављању дејства, Хејнлајн се упутио у ка Мађарској ради допуне горива где је требало да се састане са својим паром, међутим био је принуђен да са КЦ-135 "стратотанкером" сачека други Ф-117А који се појавио тек након неког времена.
Хејнлајн је приметио и да авион његовог пара "није био у добром стању" и да се убрзо након прикључивања на сонду за допуну горива откачио јер није могао да постигне брзину танкера. Стога су Хејнлајн и КЦ-135 морали да успоре, па је његов колега успео поново да се закачи и допуни гориво, после чега су се вратили у Шпандалем, а "Туна" је добио одликовање "Distinguished Flying Cross" јер је допринео спасавању свог пара.
Домаћa и странa потврдa Хејлајнове приче
Причу о поготку "невидљивог" 30. априла, потврдио је и Славиша Голубовић, пуковник артиљеријско-ракетних јединица ПВО у пензији, аутор књиге "Пад ноћног сокола" и командир батерије за вођење ракета 3. ракетног дивизиона ПВО, за ког Хејнлајново сведочење није било никакво изненађење.
Према његовим речима, Хејнлајн је полетео у мисију мало пре поноћи 29. априла, а у ваздушни простор СРЈ је ушао у 2.15 ујутру 30. априла, након прве допуне горива у лету изнад Мађарске. Задатак је био дејство по телекомуникационом објекту у ширем рејону Фрушке Горе, а циљу је прилазио са југоисточне стране, дакле из правца Београда.
Голубовић је даље потврдио да је Хејнлајн ушао у зону уништења 3. ракетног дивизиона који се налазио у рејону села Петровчић у 2.46 часова, као и да су лансиране две ракете - "Јагодинка" и "Славујка", од којих је једна погодила Ф-117А. Упркос оштећењима авион је успео да се домогне базе у Шпандалему.
Као и пуковник наших оружаних снага, поједини западни извори су још 1999. били упознати са овим случајем. Тако су дневне новине "АЈЦ" из Атланте 6. маја 1999. године писале о "оштећењу Ф-117А југословенском ракетом земља-ваздух које се догодило прошлог петка". Тај "прошли петак" био је управо 30. април, када је погођен Хејнлајнов пар.
Када је погођен трећи "стелт" бомбардер?
О трећем случају погађања и оштећења Ф-117А нема толико прецизних информација, али једно је сигурно - један од "стелт" бомбардера је погођен током једне од ноћи између 4. и 9. априла 1999. године. То заправо значи да је хронолошки гледано авион Хејлајновог пара трећи, а не други "невидљиви" који је погођен, док је други оштећен неколико дана после обарања "ноћног јастреба" 27. марта 1999. године.
Први извор који говори о овом догађају са почетка априла је књига бившег америчког пилота Ф-117А Вилијама Б. О' Конора - "Stealth Fighter – A year in the life of an F-117 pilot" ("Стелт бомбардер - Година у животу пилота Ф-117"). У књизи О' Конор описује да је други Ф-117А погођен у крило неколико ноћи након обарања првог "стелт" бомбардера и наводи да је пилот другог оштећеног авиона имао позивни знак "Флеш".
Он касније описује и повратак "стелт" бомбардера у матичну базу Холоман у Њу Мексику:
"Пар дана касније, дочекали смо другу групу Ф-117 из Немачке. Остало је само 10 авиона. Два од укупно 12 морали су да окончају лет и врате се назад у Шпандалем због проблема са горивом".
Стога је готово сигурно да се ради о две оштећене летелице, које су тек касније успеле да дођу до САД.
О'Конор даље наводи како је изгледао лет назад према Холоману: "На око две трећине пута назад, 'Флешов' авион који је претрпео само теренску поправку у Немачкој након што је претходно оштећен, почео је да испушта гориво из левог крила". Он додаје и да је због тога оштећени Ф-117А морао да се константно прикључује на сонду за допуну горива оближњег танкера, док није дошао до обала Канаде.
Да се заиста ради о засебном авиону, потврђује и књига "Lockheed F-117 Nighthawk Stealth Fighter" ("Локид Ф-117 стелт бомбардер 'ноћни јастреб'), аутора Пола Ф. Крикмора у којој се наводи:
"Трећег априла 1999. године, 13 авиона Ф-117 'ноћни јастреб' из 9. ловачке ескадриле придружило се операцији 'Савезничка сила', када су распоређени из Холомана у Шпандалем у Немачкој. Испоставило се да је авиону из ове јединице (могуће летелица са ознаком 82-0818) оштећено лево крило дејством српског система ПВО или противавионског топа, у нападу између 4. и 9. априла".
Крикмор пише и да је "штета била таква је пилот морао да обустави мисију и скрене са курса", као и да су "Локид Мартин" и Ратно Ваздухопловство САД одбили да коментаришу овај догађај.
Епилог и разбијање митова
Иако и даље постоје одређене непознанице везане за откривање и поготке "стелт" авиона током НАТО агресије, са сигурношћу се може рећи да је током 78 дана бомбардовања један Ф-117А оборен, док су два оштећена, од чега један теже због чега је касније избачен и строја, односно оперативне употребе.
Потоња информација потврђена је у извештају бившег пуковника америчког ваздухопловства Евереста Е. Рићионија - "Description of our failing acquisition system as exemplified by the history, nature and analysis of the USAF F-22 Raptor program; A national tragedy – Military and Economy" (Опис нашег неуспешног система набавке с историјским примерима, природа и анализа програма Ратног ваздухопловства Ф-22 раптор; Национална трагедија - војска и економија), написаном 8. марта 2005. године.
У питању је документ упућен америчком Конгресу у ком Рићиони критикује прескуп и неисплатив програм развоја "стелт" ловца Ф-22, који је треба да у потпуности замени Ф-15. Он ту између осталог наводи да је током напада на Србију, "један Ф-117 толико оштећен да је једва дошао у матичну базу, одакле више никад није полетео". Што се тиче бомбардера којим је командовао пар Хејлајна, погођеног 30. априла, његова даља судбина није позната.
Ови догађаји, такође разбијају митове да је једини оборени Ф-117А уништен само зато што је ноћ 27. марта била први и једини пут да "стелт" бомбардери нису имали пратњу авиона за СЕАД мисије. Додатно, нема сумње да су искуства из НАТО агресије допринела повлачењу свих Ф-117 из употребе 2005. године.
