Русија

Западни системи ПВО немоћни спрам руских ракета: Зашто је С-400 супериорнији од НАТО еквивалената

Михејев је додао да је С-400 доказао способност да уништи балистичке и друге врсте ракета у реалним борбеним условима, насупрот западњачким еквивалентима
Западни системи ПВО немоћни спрам руских ракета: Зашто је С-400 супериорнији од НАТО еквиваленатаwww.globallookpress.com © MOD Russia

Генерални директор руске државне компаније "Рособоронекспорт" Александар Михејев је на Светском одбрамбеном форуму у Саудијској Арабији изјавио да су искуства из СВО указала на велике недостатке система ПВО западне произовдње.

Према тврдњама Михејева, западни системи имају скоро стопроцентну стопу неуспеха када је у питању пресретање балистичких ракета, што потврђују резултати са терена.

"Искуства из Специјалне војне операције показала су да савремени западни системи ПВО промашују балистичке ракете у готово 100 одсто случајева", истакао је он и нагласио супериорност руског система С-400.

"С-400 'тријумф' је најбољи систем ПВО дугог домета на свету. 'Рособоронекспорт' константно ради на промоцији овог система партнерима на Блиском истоку, који показују све веће интересовање за заштиту својих територија и кључних инфраструктурних објеката од претњи из ваздуха", рекао је генерални директор.

Он је додао да је С-400 доказао способност да уништи балистичке и друге врсте ракета у реалним борбеним условима, насупрот западњачким еквивалентима, ако их тако можемо назвати имајући у виду њихову (не)ефикасност у СВО.

Приликом наглашавања предности руског система, Михејев је нагласио да С-400 може пресретати веће мете на дометима до 400 км, тактичке балистичке и крстареће ракете на дометима до 60 км.

Наравно максималан ефективан домет сваког система ПВО зависи од временских услова, димензија, висине, путање и наравно радарског одраза циља, због чега су декларативни подаци са тестирања у контролисаним условима увек другачији од оних стечених у борби.

Радар система у зависности од свих наведених фактора, може откривати циљеве у ваздуху на удаљеностима до 600 км, а обарање се може извршити на различитим висинама до готово 30 км, захваљујући савременим ракетама.

Генерални директор "Рособоронекспорта" није истакао на које конкретно западне системе мисли, па се претпоставља да су његове критике усмерене на општу неспособност и неприлагођеност западних система ПВО савременим претњама и условима ратовања.

Разлике у концепту ПВО и учинак "патриота"

Узрок за драстичну разлику у ефикасности система противваздухопловне одбране при суочавању са савременим претњама је различита стратегија и концепција ПВО у комплексним системима одбране сваке државе.

Тако су западни и руски системи развијани узимајући у обзир различите претње и у складу са постојећим војним доктринама. Стога је Русија, односно Совјетски Савез, фокус усмерила на интегрисање система ПВО ради заштите од најразличитијих претњи - нарочито стратешких бомбардера на великим висинама и крстарећих ракета.

Резултат је изузетно сложена вишеслојна мрежа међусобно повезаних система и радара различитих домета, која се до сада показала као изузетно ефикасна. Тако су на пример крстареће ракете "сторм шедоу", након првобитних успеха украјинске стране у њиховој употреби, обаране захваљујући координацији радара дугог домета у склопу С-400 и система кратког домета "панцир". 

Ово је показало и флексибилност руске мреже ПВО, тачније могућност прилагођавања посаде и средстава које користе новим претњама и њиховим специфичним карактеристикама.

Са друге стране, западни системи, поготово из НАТО земаља развијани су у складу са идејом интероперабилности система сваке државе чланице, уз наглашавање значаја заједничке одбране употребом разноврсних средстава.

Овакав приступ допринео је знатно децентрализованијој мрежи у односу на руску, па се тако дешавало да беспилотна летелица дође од Украјине до Хрватске, а да је наводно нико не уочи и дефинитивно не обори. Такође, забележено је и неколико случајева да су украјинске ракете земља-ваздух у покушају обарања руских крстарећих ракета завршавале у Пољској, а да пољска војска није била у стању да их пресретне.

Што се тиче самог "патриота", ког је Михејев сигурно имао на уму, његов учинак је кроз историју био промењив, па  тако током "Пустињске олује" 1991. године, амерички систем није био у стању да обори тактичке балистичке ракете ирачке војске из шездесетих година "скад-б".

Након тога САД су радиле на унапређењу система, који је бољу репутацију стекао током Инвазије на Ирак 2003. и у обарању ракета хутских ракета од 2015. године. Ипак, током СВО и може се рећи првог сусрета са савременим и изузетно квалитетним крстарећим и балистичким ракетама, "патриот" се није баш прославио па је тако неколико лансера уништено и оштећено.

Упркос тврдњама украјинских власти да је амерички систем оборио руски "кинжал", за ово не постоје поуздани докази, осим остатака бомбе за пробијање бетона БЕТАБ-500 којима се градоначелник Кијева Виталиј Кличко хвалио, мислећи да су у питању остаци хиперсоничне ракете.

Такође, крајем јануара 2024. године, Украјина је признала да њихови системи ПВО, укључујући и "патриот", не могу да оборе ниједну модернизовану суперсоничну ракету Х-22. Од почетка СВО, Русија је лансирала око 300 ракета Х-22 ради уништавања кључних војних објеката, постројења и положаја, а украјинске снаге нису успеле да оборе ни једну од њих.

image