Србија и Балкан
Професори објавили протестно писмо поводом "неоусташких идеја" у српској академској јавности
Динко Грухоњић, како наводе, није познат по било каквим академским постигнућима. Његови "антисрпски, отворено расистички ставови" немају ничег заједничког са академским дискурсом и поступањем
Група професора, посланика и јавних личности објавила је протестно писмо због, како се наводи, "неоусташких" идеја у српској академској јавности, а поводом изјава професора Динка Грухоњића које су довеле до скандала, а потом и протеста студента Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
"Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али и све пристојне, моралне људе, независно од националности, и срамотећи саму идеју Универзитета", наводи се у писму које је објавио Покрет за одбрану Косова и Метохије.
Додаје се да је, на незадовољство студената, који су због Грухоњићевих дугогодишњих тешких увреда блокирали Филозофски факултет, управа ове установе одговорила је тако што је у потпуности стала на страну Грухоњића.
"Уместо да са тим младим људима разговара и пронађе начин да реши кризу она је, у борби против сопствених студената, затражила помоћ полиције и страних амбасада. У томе ју је подржала и управа Филозофског факултета у Београду", истиче се у писму.
Напомиње се да је писмо солидарности са Грухоњићем потписао је низ професора Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду, а да су међу њима су и они који су у јавности "и сами познати по неоусташким изјавама и по томе што због деликта мишљења професоре и студенте кажњавају протеривањем са универзитета, судским прогонима и медијским дифамацијама".
"На тај начин, још једном се потврдило да је српски универзитет у стању дубоке моралне кризе. Показало се да он не постоји због студената и добробити властите заједнице, чију фактичку основу махом чини српски народ, него због очувања 'права' једне привилеговане касте, у чије повластице спада могућност да се некажњено вређа српски народ, и да се на основу тога прави друштвена и 'академска каријера", истиче се.
Динко Грухоњић, како наводе, није познат по било каквим академским постигнућима. Његови "антисрпски, отворено расистички ставови" немају ничег заједничког са академским дискурсом и поступањем.
"Он, поред осталог, пише о томе да живи у 'дубоко дегенерисаном друштву', међу 'малим примитивним народом', с 'људима чудних физиономија и неартикулисаног језика' којима ће у будућности 'ноге бити све краће, а погледи све тупљи', а чија деца желе 'само да доврше покољ који су им очеви започели'. Свако може да на интернету прочита на какав начин Грухоњић пише о Србима", подсећају потписници.
Српски народ, који је због борбе са усташким злом и нацифашизмом претрпео геноцид, он оптужује за фашизам и пореди са усташама, истиче се у писму и пита може ли се замислити професор неког израелског универзитета који отворено заступа нацистичке ставове и који за то добија подршку делова јеврејске академске заједнице?
"Сматрамо да Грухоњићева расистичка харанга против српског народа, баш као пропаганда хрватских и муслиманских усташа уочи 1941, служи за то да оправда геноцид коме су Срби данас подвргнути од стране НАТО држава и потомака злочинаца из Другог светског рата. Такво поступање подржавају и они који данас бране Динка Грухоњића од студената. Потребно је да српска јавност зна да они не представљају ни Универзитет у Београду, нити Универзитет у Новом Саду", закључују потписници.
Писмо су потписали:
проф. др Слободан Антонић,
проф. др Синиша Атлагић,
архитекта Драгомир Ацовић,
доц. др Зоран Бабовић,
Данило Баста,
генерал проф. др Синиша Боровић,
проф. др Павле Ботић,
проф. др Милан Брдар,
новинар Предраг Васиљевић,
књижевник Срђан Воларевић,
проф. др Слободан Вујошевић,
проф. др Слободан Вујић,
проф. др Игор Вуковић,
председник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић,
публициста Маринко Вучинић,
проф. др Василије Гвозденовић,
редитељ Миљан Глишић,
проф. др Ирина Деретић,
новинар Споменка Деретић,
др Владимир Димитријевић,
проф. др Јован Душанић,
проф. др Александар Ђикић,
протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ристов Ђого,
научни саветник др Миша Ђурковић,
публициста Игор Ивановић,
проф. др Иван Ивић,
др Слободан Јанковић,
проф. др Јован Јањић,
проф. др Бојан Јовановић,
др Марио Калик,
проф. др Зоран Кинђић,
др Снежана Кирин,
проф. др Милош Ковић,
проф. др Леон Којен,
др Владимир Коларић,
проф. др Часлав Копривица,
проф. др Душан Крцуновић,
редитељ Емир Кустурица,
проф. др Александар Липковски,
архитекта Миладин Лукић,
проф. др Саво Марковић,
песник Мирослав Цера Михаиловић,
проф. др Слободан Орловић,
народни посланик Александар Павић,
проф. др Јован Попов,
др Александар Раковић,
проф. др Митра Рељић,
проф. др Бранислав Ристивојевић,
проректор Универзитета у Београду проф. др Ратко Ристић,
проф. др Слободан Самарџић,
проф. др Александар Седмак,
проф. др Добривоје Станојевић,
проф. др Миломир Степић,
проф. др Рада Стијовић,
проф. др Срђа Трифковић,
др Драган Хамовић,
проф.др Зоран Чворовић,
доц. др Милан Чабаркапа,
проф. др Ђорђе Чантрак,
доц. др Душко Челић,
проф. др Љиљана Чолић,
проф. др Урош Шуваковић
