Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Које би биле последице нове резолуције о Сребреници у УН?
Резолуцију у Савету безбедности УН и овога пута, као 2015. године, сигурно би блокирала Русија, па се одустало од одлучивања у том телу
Питање Сребренице овог пролећа опет је актуелизовано, а у јавност је доспео наводни текст резолуције чији су аутори формално бошњачки чланови мисије Босне и Херцеговине у УН.
Из Београда стижу упозорења да иза документа заправо стоје Немачка и Руанда. Циљ је, каже председник Србије Александар Вучић, демонтажа Републике Српске за коју би онда могли да кажу да је настала на геноциду, а Београду би могао да стигне захтев за исплату ратне одштете.
Какве би биле последице усвајања ове резолуције?
Због тога што би резолуцију у Савету безбедности УН и овога пута, као 2015. године, сигурно блокирала Русија, одустало се од одлучивања у том телу УН.
Иако нема званичне најаве, говори се да ће се о резолуцији расправљати у Парламенту УН где је за усвајање потребна већина гласова.
Текстом се предвиђа да 11. јул буде проглашен за Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници, обавеза да се осуди свако негирање наводног геноцида, као и да земље чланице УН у свој образовни систем убаце такву формулацију.
Тако донета резолуција нема обавезујућу снагу, већ је препорука, али је скривена опасност од тако донетог акта велика, упозорава адвокат Бранко Лукић, бранилац Ратка Младића.
Како каже Лукић за РТ Балкан, на сличан начин су у Скупштини УН прогуране многе ствари, попут ЛГБТ права.
"По мојим информацијама чак постоји већина да у Парламенту УН буде изгласана резолуција којом се осуђује српски народ. Ако се то деси, биће стварно ужасно да Немци нас прогласе геноцидним народом, то је катастрофа", каже Лукић за РТ Балкан.
Додаје да је питање на који начин Београд може да се одбрани или излобира да не постоји већина за доношење резолуције, поготово што би седница требало да буде одржана 27. априла.
"Потребно је предочити свима који гласају какве би последице биле уколико резолуција буде усвојена", напомиње наш саговорник.
Актуелизовање питања Сребренице Лукић види као још један покушај дестабилизације Републике Српске и вид освете њеном председнику Милораду Додику у који се активно укључила Немачка, јер Додик упорно игнорише нелегалног, незаконитог и нелегитимног високог представника Шмита.
"Ја бих рекао да је то пакост, јер им не пролазе њихове намере да покажу снагу над јакима. Не успевају против Русије, а Србија је уз Русију. Зато гледају да на сваки начин да разбију српски корпус", каже Лукић.
Додаје да се нада да ће Србија као потписник Дејтонског споразума стати уз Републику Српску, да нико неће примити Шмита у посети Србији јер би то било директно забадање ножа у леђа Додику.
Лукић поручује да им је циљ разградња Републике Српске, јер сматрају да на тај начин могу да оперу свој став према муслиманима у свету, показујући како су на страни босанских муслимана.
Уместо да се о политичким и безбедносним проблемима у БиХ разговара разложно и са циљем да се дође до решења у смислу помирења зарад заједничке будућности, ствари увек проклизају у политички дискурс где једни покушавају да остваре примат над другима, каже декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.
"Користе се тешки датуми у недавној историји БиХ и уместо да се жртве ожале имамо пример да се припрема резолуција која фактички треба да изазове међународну осуду Србије и осмисли демонтажу Републике Српске", каже наш саговорник.
Ћеранић упозорава да ће резолуција бацити још једно светло на бројне проблеме у БиХ и недостатак жеље да се заједничка држава како-тако очува, а једини начин да се очува је Дејтонски споразум.
