Србија и Балкан
Има ли консензуса у Скупштини Србије: Како одбранити РС од "геноцида" у Сребреници?
Слога биће пораз врагу а најјачи српству град, речи су химне Србије које ће наредних дана посебно добити на важности због седнице Генералне скупштине УН. Има ли у Србији сагласности макар о томе да је недопустиво прогласити српски народ геноцидним?
Још 23 дана остала су до 27. априла и најављене седнице Генералне скупштине УН на којој би требало да се расправља о новој резолуцији о наводном геноциду у Сребреници.
То је само наставак притисака на Србију који су започели придруживањем тзв. Косова Парламентарној скупштини НАТО-а, зеленим светлом да постане чланица Савета Европе, као и да се не допусти да Савет безбедности УН расправља о НАТО агресији 1999.
Да ли међу домаћим странкама могућ консензус макар да је резолуција о Сребреници недопустива, те да би требало супротставити јој се на сваки могући начин? И зашто неки политички актери упорно о том питању не желе да се изјасне?
Посланик Српске напредне странке Миленко Јованов за РТ Балкан каже да Србија као држава већ покушава да ступи у контакт са што већим бројем земаља како би им објаснила о чему се заправо ради.
"Србија сигурно неће седети скрштених руку. Даћемо све од себе да се то на неки начин осујети. Да ли ћемо у томе успети, то је увек питање", поручује Јованов.
Како напомиње, иронија је да резолуцију, којом би Србија и Република Српска требало да се прогласе геноцидном, покреће Немачка.
"Цео подухват је притисак на нашу земљу и то је реализација онога на шта је упозорио председник. Многи су се подсмевали када је говорио да се спремају тешки дани за нашу земљу и да ће са различитих страна нападати и Србију и Републику Српску", каже Јованов.
На питање да ли мисли да у Србији постоји јединствен став о овом питању, Јованов каже да је то немогуће, јер у Србији постоје они који такође сматрају да се у Сребреници догодио геноцид, да је Република Српска геноцидна творевина, да Додика треба хапсити и да би Србија требало вечно да се извињава свима.
"Мариника Тепић је тада предлагала да српска Скупштина усвоји резолуцију у којој пише да смо геноцидан народ. Са њима је сада и Милош Јовановић из Новог ДСС-а и Драгомир Анђелковић. Како с њима да постигнемо консензус да ово треба да се заустави? Када би они водили Србију, они би натерали наше представнике у УН да гласају за резолуцију", оцењује Јованов.
Функционер Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић каже да се враћамо у период пре 10 година када смо имали покушај усвајања овакве резолуције, када је Русија уложила вето у Савету безбедности УН.
"Данас је ситуација таква да ће 17 земаља које су пријатељи друштва Сребренице бити предлагачи резолуције, а у име њих ће говорити Немачка и Руанда као представници, што вређа свако достојанство имајући у виду шта се дешавало током Првог и Другог светског рата", каже Милићевић за РТ Балкан.
Напомиње да ће Србија свакако имати адекватан одговор у смислу политичких и дипломатских активности, али упозорава да постоји једна отежавајућа чињеница, а то је Србија.
"Шта је са реакцијама у Србији? Нисам чуо реакције, осим из владајуће структуре. Од опозиције чујем или прећутну, или гласну сагласност", каже Милићевић.
Додаје да је свакако потребно да постоје и власт и опозиција, али поставља питање како неко може да буде опозиција својој држави и свом народу.
Из групе "Ми – Снага народа проф. др Бранимир Несторовић" поручују да је јасно да је у реч о притиску на Републику Српску, те да Србија мора да пошаље јасну поруку да неће дозволити кршење Дејтонског споразума и никакве покушаје њеног укидања.
"Позивамо нашу дипломатију да крену у дипломатску акцију да се спречи усвајање резолуције, да се припреме адекватни материјали за пријатељске државе и светску јавност како би се указало на погубне последице усвајања једне такве резолуције", рекао је Александар Павић.
Затражиће и да се председник Републике Српске Милорад Додик, ако то жели, обрати у Скупштини Србије и изнесе на који начин очекује помоћ од Србије.
Упркос упорним покушајима да дођемо до става "Србије против насиља" (СПН), на позиве и поруке нису одговорили Мариника Тепић, Мирослав Алексић и Радомир Лазовић.
Нејасно је да ли ова групација има јединствен став о питању Сребренице. Тепић је као чланица друге странке 2016. године била међу посланицима који су тражили да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о геноциду у Сребреници, као и да се 11. јул прогласи за Дан сећања.
Одговор нисмо добили ни од представника Новог ДСС који не крије своју сарадњу са СПН-ом пред нове београдске изборе.
