Вучић са господином Шмитом, није га назвао високим представником: Недвосмислена подршка Дејтону

Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас у Београду са Кристијаном Шмитом, којег је назвао "господином", а не високим представником, о актуелним дешавањима, евроинтеграцијским и развојним процесима у региону.

"Поновио сам нашу недвосмислену подршку Дејтонском мировном споразуму, којим се уједно поштују и територијални интегритети БиХ и Републике Српске у оквиру БиХ. Све супротно томе Србија неће подржати", навео је председник.

"Нагласио сам да се Србија снажно залаже за добросуседске односе, сарадњу и стабилност, као и поштовање међународног јавног права, који су неопходни предуслов за сваки даљи економски и друштвени напредак", написао је Вучић на свом Инстаграм налогу "будућностсрбијеав".

Кристијан Шмит "преузео је дужност" високог представника 2021. године од Валентина Инцка, међутим, његов долазак у БиХ изазвао је бројна негодовања и оштро противљење Републике Српске.

У Републици Српској Шмита не признају за високог представника, већ га зову "илегалним немачким туристом који је узурпирао институцију ОХР-а". Тамо се више и не доводи у питање да ли он уопште има легитимитет, али и легалитет у поступцима, будући да не постоји одлука Савета безбедности о његовом именовању на то место. 

Наш избор

Додиков адвокат за РТ Балкан: Тужићемо Шмита и његове помагаче пред међународним судовима

Поред тога што се лажно представља као високи представник, Кристијан Шмит одлази и корак даље, па намеће своје одлуке, мења законе, а неизвршавање његових одлука је и кривично дело. То је постигао користећи тзв. "бонска овлашћења", која високим представницима у БиХ дају готово диктаторску моћ да намећу законе и смењују демократски изабране званичнике, заснована су на само неколико недовољно прецизних одредаба донетих пре више од четврт века.

Пред Судом БиХ против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника Милоша Лукића води се кривични поступак због неизвршавања Шмитових одлука. 

Најновији покушај наметања закона је у изменама Изборног закона БиХ, које је наишло на оштре реакције припадника српског и хрватског конститутивног народа, док се још увек чека шта ће бошњачки представници рећи и да ли ће стати у заштиту суверенитета Босне и Херцеговине,