Од како се пре две недеље вратио из Амазоније, где је, у идиличним шетњама кроз прашуму држањем за руке са бразилским председником Лулом потврдио "венчање" Француске и Бразила, француски председник Емануел Макрон као да припрема још један "колективни" брак – и то са земљама Западног Балкана.
Након сусрета са српским председником Александром Вучићем, па и посете председника Републике Српске Милорада Додика Француској, Париз је тако, сада угостио и албанског премијера Едија Раму.
Упркос томе што је француски председник Емануел Макрон тај који се успротивио почетку приступних преговора за улазак Албаније у ЕУ, јасно је да између њега и Раме нема зле крви.
"Још један историјски тренутак у нашој спољној политици, билатерална посета са државном церемонијом, првом оваквог нивоа у историји дипломатских односа између Албаније и Француске, где ћемо предузети конкретне кораке на јачању пријатељства и повећању стратешке сарадње са Француском", најавио је Рама на сва звона свој долазак у град светлости.
Албански премијер ће у Јелисејску палату стићи у петак, где ће га дочекати Макрон, а потом ће, како јавља "Албанијан пост" бити потписано више међувладиних споразума и меморандума о разумевању између земаља.
Док је српски председник током своје посете Паризу успео да обезбеди скоро потписивање уговора о набавци борбених авиона "рафал", Рамини домети биће, бар према најавама, значајно мањег обима. Лидер Албаније представиће у Француској могућности за инвестирање у својој земљи, а разговараће се и о сарадњи у области иновација.
Шта је, међутим, циљ француског лидера, који се у свега неколико дана састаје са председником Србије и албанским премијером? Какву то, балканску игру игра Макрон?
Кога Макрон више "воли"?
"Еди Рама је колико ја знам био француски ђак и доста је инспирисан њиховим системом. У многим сегментима, у унутрашњој организацији државе, на пример у области образовања све је потпуно 'сравњено' са француским моделом, што је по мом мишљењу одлично решење. Друго, он је јако близак са Американцима па је сигурно да је Албанија фактор са којом Французи желе да имају добре односе", указује Слободан Зечевић са Института за европске студије.
Он, међутим, истиче да Албанци никако нису стратешки партнер Француске, колико је то Србија, и колико би Србија требало да то буде.
"Не знам да ли они на овај начин, Раминим доласком желе да контрирају Вучићевој посети, као и у ком смислу би они уопште и могли да контрирају ако ми реализујемо послове са Французима. Јер, тешко да ће Албанци моћи да достигну тај ниво сарадње са Француском као што ми имамо", истиче наш саговорник.
Према његовим речима, стратегија Француске Србију види као кључну земљу бивше Југославије и Југоисточне Европе.
"Сигурно је да Макрон не би волео да немачки утицај буде доминантан у Србији, јер Србија је традиционални савезник Француске на Балкану. Такође, мислим да он може да буде тај који ће да уведе Србију у ЕУ, односно да буде наш покровитељ на том путу као што је за Хрватску била Немачка", наглашава Зечевић.
Дипломата Зоран Миливојевић такође верује да Француска покушава да се наметне као водећа сила у Европској унији.
"Сада, када је Немачка у дефанзиви и има економских проблема, Француска даје до знања да неће да буде у сенци, преузима водећу улогу и враћа се на традиционалну политику, а то су блиске везе са Београдом и Србијом. Париз је увек ту налазио ослонац и везу јер је све ово друго 'заузето' – немачки утицај је главни у Хрватској, Словенији, па чак и у БиХ преко Шмита", истиче Миливојевић за РТ Балкан.
Ни он, као ни Зечевић не би да значај придаје "тајмингу" Рамине посете. Према његовом мишљењу, не мора да значи да долазак албанског премијера има везе са Вучићевим путовањем у Париз. Све се, како он наглашава, своди на жељу Француске и Макрона да буду знатно активнији у региону, "који је у Европи, осим Украјине, најважнија тема".
"Сигурно је да ће регион бити тема њихових разговора, и да ће доминирати прича о Косову. Француска заправо, на билатералном плану нема посебно важних заједничких тема са Албанијом и за њу је Албанија интересантна углавном због албанског фактора у региону. Имају они и друге теме, као што је на пример исламски фактор, јер управо због муслиманског и албанског фактора (који је поред српског и доминантан у региону) НАТО Албанију промовише у водећу земљу на нашим просторима. Не Хрватску, не Црну Гору, не Македонију", закључује Миливојевић.