Шта је Вучић хтео да каже: Ко све није пријатељ Србије?

Не можете пријатељима назвати оне који комадају нашу територију, поручио је председник Србије Александар Вучић у обраћању неколико дана након састанка са својим француским колегом Емануелом Макроном у Паризу, а након којег је јавност обавештена да ће управо та Француска бити један од коспонзора резолуције о Сребреници.

Вучић: Изгледи у УН нам нису велики, у Савету Европе постоји шанса

Тиме се поставља питање, кога Србија може сматрати пријатељем, а кога не под све неизвеснијим геополитичким околностима, поготово када се Срби сусрећу са двоструким нападом у виду поменуте резолуције и предстојећег гласања за пријем "Косова" Савет Европе. У разматрању тог питања, можда је најбоље кренути од тога које све земље аутономну српску покрајину сматрају независном државом. 

Поред Француске и осталих главних актера у тзв. француско-немачким и другим пријатељским плановима, "Косово" признаје и остатак Европске уније (изузев Словачке, Румуније, Шпаније, Кипра и Грчке), Норвешка, Монако, Сан Марино, Лихтенштајн, Андора. У региону су то Црна Гора, Македонија и Албанија.

Затим, ту је цео англосаксонски комонвелт, укључујући САД, Велику Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд.

Централна и Јужна Америка

Што се Централне и Јужне Америке тиче, према порталу "Ворлд попјулејшен ривју", сецесију "Косова" признали су Белизе, Барбадос, Хондурас, Салвадор, Хаити, Света Лусија, Доминиканска Република, Костарика, Панама, Колумбија, Перу и Гвајана.

Блиски исток и Африка

На Блиском истоку "Косово" за независну државу сматрају Турска, Израел, Јордан, Саудијска Арабија, Кувајт, Катар, Бахреин, УАЕ, Јемен и Авганистан, док је статус Омана о том питању непознат.

На афричком континенту, тзв. Косово признају Египат, Либија, Чад, Нигер, Мауританија, Сенегал, Гвинеја, Либерија, Обала Слоноваче, Буркина Фасо, Бенин, Џибути, Сомалија, Габон, Танзанија, Малави и Есватини (раније позната као Свазиленд). Став Малија, Омана и Гвинеје Бисао није познат. 

Вреди напоменути да је однос Каира према Приштини "у статусу замрзнутог признања", како је пре две године председник Египта Фатах ел Сиси рекао српском министру спољних послова Ивици Дачићу.

Такође, Египат је независност "Косова" признао у кратком периоду док је председник био радикални исламиста Мухамед Морси из Муслиманског братства, које је на власт дошло на крилима Арапског пролећа и уз помоћ САД. До признања од стране Либије дошло је у турбулентном периоду након насилног свргавања Муамера ел Гадафија, такође под покровитељством Вашингтона. 

Азија и Океанија

У Азији, тзв. Косово признају Пакистан, Бангладеш, Тајланд, Малезија, Малдиви, Сингапур, Јужна Кореја, Јапан, док су у Океанији то Тувалу, Маршалска острва, Савезне Државе Микронезије и Кирибати. За независност "Косова" се такође залаже подједнако међународно непризнато кинеско острво Тајван.

(Не)очекивани (не)пријатељи

Укупно, "Ворлд попјулејшен ривју" наводи да "Косово" признаје 99 земаља (од којих неке ни саме нису земље), у односу на укупно 193 чланице Уједињених нација. 

Овде вреди напоменути да Србија лобира како би убедила неке од признавача да повуку своје признање, те је министар спољних послова у техничком мандату Ивица Дачић у неколико наврата истицао да је циљ Србије да "Косово" признаје мање од половине укупних чланица УН. Поврх тога, Београд је у последњим годинама издејствовао више повлачења признања, и није познато да ли су сва обелодањена.

Такође, не треба очекивати да ће све државе које признају "Косово" неминовно гласати против Срба у оквиру предстојећих изазова - и обрнуто. Примера ради, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто недавно је потврдио Дачићу да ће Мађарска у Комитету министара Савета Европе гласати против чланства такозваног Косова и да неће подржати резолуцију о Сребреници у УН, док је у последње време све више доказа о дипломатском зближавању Приштине и Украјине.