РТ Балкан истражује: Може ли Србија да постане чланица Савета безбедности УН

Ако би евентуално постала нестална чланица Савета безбедности Уједињених нација, Србија би од тога имала вишеструке користи у решавању отворених питања која је тиште, попут Косова и Метохије, слажу се саговорници који су за РТ Балкан говорили о недавно исказаној намери врха српске државе да ће се кандидовати за несталну чланицу овог међународног тела.

Тачније, уколико на Генералној скупштини Уједињених нација буде усвојена резолуција о геноциду у Сребреници, Србија ће се одмах кандидовати за несталну чланицу за 2025. и 2026. годину, најавио је председник Србије Александар Вучић.

Савет безбедности, иначе, има пет сталних чланица (Кина, Русија, Француска, Уједињено краљевство, Сједињене Америчке Државе) и 10 изабраних, несталних чланица које се бирају на мандат од две године. Несталне чланице бира Генерална скупштина, при чему се посебна пажња посвећује доприносу чланица одржавању међународног мира и безбедности, а води се рачуна и о географској дистрибуцији, како се наводи у документима УН.

Вучић: Изгледи у УН нам нису велики, у Савету Европе постоји шанса

Несталне чланице имају свог представника при УН и право гласа, али за разлику од сталних немају право вета. Источна Европа даје једног представника за СБ из свог региона, а Србија, за разлику од Словеније, Албаније, Босне и Херцеговине или Хрватске никада није била нестална чланица СБ.

Југославија је последњи пут била члан овог тела 1988-1989. године, како се наводи на сајту УН, а претходно је три пута била нестална чланица Савета безбедности.  

Треба добити већину у региону Источне Европе, а онда треба ићи на Генералну скупштину УН да она то ратификује или не, објашњава за РТ Балкан дипломата и некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

"Ми у овом случају имамо шансе, прво зато што се Србија са својим отвореним питањима налази на агенди СБ, то је, пре свега, питање Косова, а друго нисмо одавно били чланица. Били смо црна овца у очима Запада, они би хтели да и даље то будемо, тим пре што хоће да нам сада утисну жиг геноцидности. Међутим, пошто нисмо дуго били чланица, а други су бивали чешће имамо и аргументе и разлоге да то тражимо", истиче Јовановић.

Тренутно је, иначе, из региона Источне Европе нестална чланица Словенија. Једна од држава којој је Србија дала подршку за чланство. Ако се Србија одлучи за овај потез, то ће бити тренутак да се покажу трагови наших суседа, не само Словеније, већ и Хрватске, БиХ, Албаније које смо ми подржавали у ранијем периоду, каже некадашњи министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић.

"То ће бити тренутак да видим плодове наше раније политике, да ли је то било исправно или у мањој или већој мери контрапродуктивно", наглашава некадашњи југословенски шеф дипломатије за РТ Балкан.

Живадин Јовановић напомиње да су оваква настојања добра промена у прилазу Србије међународним односима и положају Србије у свету.

"То показује да Србија разуме како ниједан њен важнији проблем не може да се третира изоловано од светских кретања. А та светска кретања се најверније одражавају кроз рад светске организације и посебно Савета безбедности као најважнијег органа", наглашава Живадин Јовановић.

Он подсећа да је све то за сада само могућност, али да је добро што је Србија усмерена ка томе.

Говорећи о користима тога да Србија потенцијално постане нестална чланица СБ, Владислав Јовановић напомиње да тада наш глас постаје један од одлучујућих.

Наш избор

РТ Балкан истражује: Улога Мађарске у спољној политици Србије

"Да би могли да спрече неку иницијативу или предлог да уђе у дневни ред Савета безбедности земље које су за то заинтересоване треба да скупе девет гласова од укупно 15 чланица. Према томе ми добијамо на тежини јер ће морати да се боре за нас, а ако имају интереса за нас, онда морају да нам чине и неке уступке. Друго, имамо право да се изјашњавамо о свим питањима која су на дневном реду СБ, чак и да се не тиче нас. То су ситуације и статуси који су перспективно обећавајући и позитивни", истиче Владислав Јовановић.

Осим тога, Србија би у том периоду, што је само предвиђање, добила прилику и да председава СБ, када би могла доста самостално да утврђује дневни ред седница, указује Живадин Јовановић.

"Ако има проблема који тиште Србију, а то су пре свега положај српског народа на Балкану, илегално отцепљење КиМ, опстанка Републике Српске и БиХ у складу са Дејтонским споразумом, онда би Србија могла да уколико жели та питања стави на дневни ред и тражи подршку за своју политику решавања тих отворених тешких проблема", каже Живадин Јовановић.

Он додаје да му смета што се са овим јављамо у условима када смо у изнудици.

"Сада када нас је Немачка притисла са претњом да ће нас прогласити за геноцидну нацију, када нас је Европа, укључујући и неке наше, како се прича, стратешке партнере, притисла иницијативом да приме назови творевину Косово у Савет Европе, ми сада се јављамо. Мени звучи као да желимо унапред да нађемо неку компензацију и неку утеху", истиче Живадин Јовановић.

И Владислав Јовановић се слаже да је тренутак посебно жесток и да је наша политичка потреба да овако реагујемо јер напади на нас су учестали.  

"Зато је важно да ми наставимо да будемо тамо где се одлучује, на лицу места. Рецимо, у Генералној скупштини УН имамо пуно потврђених и потенцијалних пријатеља у тзв. трећем свету. Несврстане земље су задржале пријатно сећање на Београд, а он је био синоним Југославије. Имамо и аргументе да смо предмет неприципијелних притисака западних земаља и да западне земље  проглашавајући једну нашу покрајину посебном државом потенцијално држе мач над главом свих осталих трећих земља које мање-више морају да имају барем једну, ако не и више националних мањина", истиче Владислав Јовановић.