Београд на "вођи": Како је Ник Кејв постао део Вучићевог "културног чишћења"

Скорашњи концерт Ника Кејва у "Београду на води" само је наставак "културног чишћења" режима председника Србије Александра Вучића, па је београдска културна сцена ових дана пред дилемом да ли да свирку бојкотује. Фановима шаљемо поруку солидарности, а Кејву неколико препорука за плејлисту, поручује хрватски колумниста Борис Постников (портал "самостаног српског тједника 'Новости'"), на чији нам је "учинак" указао дневни лист "Данас".

Постников потом истиче да Кејву преко његове ауторске странице "Ред хендс фајлс" масовно стижу поруке којима му се појашњава где заправо долази, премда занемарује да помене да аустралијски певач то сигурно зна, будући да у српску престоницу долази већ више од 30 година, захваљујући веома великој популарности.

Елем, хрватски колумниста прецизира да је "Београд на води" у ствари "Београд под вођом Александром Вучићем", који је уз помоћ маскираних криминалаца пре неколико година растерао становнике Савамале и сравнио им куће, не би ли обалу редизајнирао луксузним здањима и баснословно скупим квадратима у складу с прохтевима инвеститора из Абу Дабија.

"Њиховом профиту подредио је државне законе и урбанистичке планове, тако да наступити на овогодишњем 'Белгрејд ривер фесту' не значи ништа друго него ставити се у службу Вучићевог режима. Али Кејв не одговара", пише Постников, те додаје да се питање бојкота концерта претворило у централну дилему београдске културне сцене.

Можда не одговара јер је боравио у Србији у више наврата, под различитим политичким режимима – први концерт одржао је 1990. у београдском СКЦ-у, дакле уочи распада тадашње државе, потом тек 2008. у Београдској арени, а од 2017. постаје редовнији гост и престонице и новосадског "Егзита".

"Публицист, есејист и књижевни критичар", како пише у Постниковој биографији, објашњава потом како ће славни музичар, који није имао проблема да релативизује апартхејд и окупацију палестинских територија", те ће тешко имати обзира према својим београдским фановима и њиховој аверзији спрам Вучића, наступити тамо где је "мање-више све под директном политичком контролом једног човека: 'designed and directed by his red right hand'" (што је алузија на Кејвову песму у којој се ради о ђаволу).

"Кејвов концерт на платоу 'Геозавода' заиста је само наставак 'culture washinga' Вучићевог гентрификацијског пројекта. И док се на развијеном и поштеном капиталистичком Западу добро зна којим редом иде гентрификација, толико добро да су тај редослед одавно описали чак и интернетски мимови – прво вам у кварт дођу панкери, за њима стижу артисти, артисте прате хипстери, а на крају вас из вашег кварта истерају богати инвеститори – дотле је у питорескној Србији све некако наопако", пише Постников.

Истина је да се може констатовати да многи Београђани не воле "Београд на води" и имају различита мишљења о начину његовог настанка, ширењу и уопште месту таквог мегаломанског пројекта у главном граду, али је сасвим бесмислено узети то као разлог за бојкот концерта. Треба имати у виду и да се на претходном издању "Белгрејд ривер феста" није помињао бојкот великих светских звезда Андреа Ботичелија или Маризе. Мада можда није адекватно поређење будући да такав звук није својствен екипи која се препознала у причи "Београда под вођом".

Углавном, у поменутој "дилеми београдске културне сцене" има и гласова разума, за које пак Постников каже да правдају и себе и Кејва, а који истичу бесмисао оваквог поређења – одлазак на концерт као вид подршке власти исто је као кад би се кроз ту перспективу разматрала куповина горива, млека или вожња брзим возом, или новоизграђеним ауто-путем.

Рекло би се да су ствари врло једноставне – организатори концерта раде за новац, Ник Кејв долази за новац, а и концерт ће гледати они који буду желели, могли то да плате, јер су улазнице скупља него и за један наступ чувеног Аустралијанца са целим бендом, него за овај соло концерт на клавиру.

Зар је нужно да уметник буде политички освешћен, попут Роџера Вотерса из "Пинка флојда"? Ник Кејв је након велике трагедије, када је остао без двојице синова, активнији него икад. Наступа широм света, а концерт у Србији је тек наставак тродеценијске приче са српским фановима.

А не би се рекло да је икада био подробније информисан о њима, будући да је посетио и фестивал на Космету одакле је објављена његова фотка с натписом "За љубав на доку-фесту Призрен, 'Република Косово'". Тада се медији нису бавили тиме.

"Аман, човече, иди ако хоћеш, немој ако ти се не иде и крај приче", што записа неко на мрежи.