Србија и Балкан
Охридски споразум у преговарачком оквиру: Каква је будућност ЕУ интеграција Србије?
Европски пут Србије тренутно је непроходан будући да је признање "Косова" једна од црвених линија Београда
Врата Европске уније широм су отворена Србији – само што их, по свему судећи чува кербер чији је план да, пре уласка у европску породицу ову земљу раскомада и одузме јој део територије. Шаргарепа коју су нудили, након година преговарања потпуно је одрвенила и отворено се представља као штап након измене поглавља 35 преговарачког уговора за улазак у ЕУ којим се сад од Србије и формално тражи признање "Косова".
Одлуком министара ЕУ да Охридски споразум којим се дефакто признаје лажна држава, постане део дијалога о чланству у овом блоку – све карте су отворене. Али, каква је будућност европских интеграција Србије, након отворене уцене Брисела? И да ли уопште постоји?
"Ако ово остане дефинитивно, онда у сваком случају биће неопходно разјашњење на релацији Београд – Брисел, јер у оваквим околностима је тешко очекивати да се преговарачки процес настави. У том случају ЕУ онда дефинитивно излази из неутралне позиције и опредељује за једну страну, а супротно државним и националним интересима Србије, али и међународном праву", истиче за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић.
Он подсећа да статус Косова и Метохије за Србију уопште и није тема. Охридски споразум, наглашава, подразумева дефакто признање – а у Београду нема "никаквих услова и могућности да то уопште буде на дневном реду".
"Када се то формализује тако што се и Србија званично обавести да је Охридски споразум постао део преговарачког оквира, вероватно ће почети дијалог о томе шта то тачно значи, јер то на неки начин представља одбијање Србије и прихватање Косова. Ми преговоре водимо у складу са преговарачким оквиром и почетком преговора који су подразумевали државу Србију као чланицу ЕУ у међународно признатим границама које подразумевају и Косово и Метохију. То је за Србију полазна категорија и непромењива чињеница", истиче Миливојевић и подсећа да је Србија Охридски споразум прихватила само као платформу за разговор, али је и усмено и писмено изразила резерве.
На овај начин, према његовим речима под знаком питања је посредовање ЕУ као статусно неутралне – а то значи да дијалог постаје бесмислен.
Наш избор
"Поглавље 35 према слову преговарачког оквира има исту тежину и исти положај као поглавље 23 и 24, односно, има суспензивну клаузулу. Ако нема напретка по том питању онда цео процес приступних преговора стоји. Ако они то ураде, и ако нас тако обавежу, онда је питање о чему ми уопште преговарамо. Јер копенхашки услови, који су основ приступања и основ наших обавеза, овим су стављени у други план. Зато је важно да око тога имамо јасан став, јер то поглавље остаје за нас као услов пре свих услова. Џабе је што сте масу других услова испунили, кад ово питање има суспензивну клаузулу", подвлачи Миливојевић.
За Душана Пророковића са Института за међународну политику и привреду није изненађење што је Охридски споразум укључен у преговарачки оквир. Све се то, каже увелико знало, само су се "у Београду правили блесави".
"Од почетка је потпуно јасно да целокупно правно наслеђе из тзв. преговора Београда и Приштине улази у поглавље 35. Спорно је што са становишта права, усмена сагласност не мора да значи ништа, а Охридски споразум нигде није потписан, а камо ли ратификован у Парламенту. Како он може постати део поглавља 35? Овде се поново ради о једном креативном тумачењу ЕУ, које не само да успорава него и онемогућава европске интеграције. Јер ако једном почнете да креативно тумачите, питање је где ће се то завршити", истиче Пророковић.
Он нови услов преговора ипак, не види као поруку ЕУ да Србија у тој породици није добродошла.
"Ово је притисак да се призна Косово и то је то. Они су 99 одсто убеђени да ће им то успети", закључује.
Некадашњи амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби оценио је укључивање Охридског споразума у преговарачки оквир као знак све већег "нестрпљења да се Србија врати на пут приступања Европској унији". На тај пут, међутим, сликовито речено – сручио се одрон – под овим условима тешко да је проходан.
Из странке Заветници тако, тврде да европске интеграције Србије на овај начин "попримају антиуставни и антидржавни карактер и постају пут у српске дезинтеграције".
"Ово је врхунац бриселске политике лицемерја и двоструких стандарда, где се Србија приморава на нешто што никада није тражено ни од једне земље чланице, а то је да поништи свој Устав и добровољно преда део државне територије сепаратистима", поручују из ове странке наводећи да Србија треба да постављене услове третира као срамну уцену.
Зато Владимир Ђукановић из СНС-а има једноставно решење – европске интеграције треба прекинути.
"Свим амбасадорима земаља чланица ЕУ послати допис у коме ће се обавестити да Република Србија прекида даље европске интеграције. Обавестити све институције ЕУ и канцеларије које имају по Србији да нема потребе да даље било шта чине на пољу европских интеграција Србије. Са свим земљама чланицама ЕУ развијати искључиво билатералне односе", истакао је он на Твитеру.
