Србија и Балкан

Питање КиМ захтев који прелази црвене линије Србије: Одбити уцену и прекинути пут ка ЕУ

Одговор на уцене из Брисела "Косово или ЕУ" треба да буде изричит - не пристајемо на ту перверзну трампу, пишу "Вечерње новости"
Питање КиМ захтев који прелази црвене линије Србије: Одбити уцену и прекинути пут ка ЕУGetty © Dursun Aydemir/Anadolu Agency

Ако Србија настави европске интеграције и након што Охридски споразум у целости званично постане саставни део поглавља 35, то би значило да се прећутно сагласила да чланство у ЕУ плати одрицањем од дела своје територије.

Одговор на уцене из Брисела "Косово или ЕУ" треба да буде изричит - не пристајемо на ту перверзну трампу, пишу "Вечерње новости".

У том случају притисак је на Унији - да ли нас жели под својим окриљем или нас препушта новим центрима глобалне моћи. 

Ово би, према оцени саговорника "Новости" требало да буде одговор државе на текст заједничке позиције за поглавље 35, који су усвојили амбасадори држава чланица ЕУ, а који подразумева да ће Србија у потпуности спроводити своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине, у складу са Анексом о његовој имплементацији договореног 2023. у Охриду.

Тај текст требало би да буде потврђен на Савету ЕУ следеће недеље и тада ће званично постати део поглавља 35. Што ће рећи, нема ништа од чланства у Унији, ако будемо блокирали улазак лажне државе у УН.

"Иако је питање Косова као залог за европску будућност провејавало и у ранијим документима ЕУ, сада је уобличено у конкретнији притисак", сматра некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић.

Он указује на то да је наша страна до сада била врло растегљива и конструктивна у преговорима, са јасно жељом да се оствари нормализација, али да овај захтев превазилази наше црвене границе:

"Прихватањем новина у поглављу 35, значило би да смо прихватили нову реалност. Треба да одговоримо одрично и јасно страни која нас агресивно притиска да практично престанемо да постојимо као самосвојна земља. Ови њихови ултиматуми су угрожавање свега досад постигнутог у преговорима", каже он.

Јовановић истиче да Србија мора да постави питање да ли је ЕУ као међународна организација држава обавезна да по међународном јавном праву буде отворена за пријем других европских држава по истим критеријумима, или да се изјаснимо да чланство дискриминишућим методама, нећемо да прихватимо.

"Уколико њихов одговор буде да и даље за нас важе друга правила, као што видимо да каже, онда треба да им захвалимо на понуди. Можемо да им предлажемо да останемо у истом економском простору и да сарађујемо на обострану корист, а све друго је непринципијелно. Ако мисле да је то цена за наше одрицање од једне наше руке, онда је то дупли разлог да им се захвалимо на досадашњој сарадњи и понуди. Губитак је много већи од добити - изгубили бисмо самопоштовања, супстанцију свог постојања и независности.

Дипломата Зоран Миливојевић наводи да се сада улази у дипломатски период разјашњавања односа на релацији Београд-Брисел и истиче да ЕУ има право да мења преговарачки оквир, али да би се преговори наставили са тим мора да се сагласи наша страна.

"Ако се озакони да је признање независности тзв. Косова услов за чланство у ЕУ, то отвара питање даљег статуса преговора и да ли ЕУ заиста жели Србију као чланицу. Србија има свој Устав и став да неће да призна независност Приштине, што Брисел зна. Према томе, они доносе политичку одлуку да онемогућују даље преговоре са Србијом уколико то постане део преговарачког оквира. Србија ће рећи да ми нећемо да признамо Косово, те да се ЕУ у том смислу изјасни да ли жели да настави преговоре са Србијом, као чланицом УН, са њеним међународно признатим границама или жели нешто друго. Ми ћемо тражити од њих да се изјасне", каже Миливојевић.

Научни сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да би прихватањем да наставимо европски пут значило значило да смо се сагласили да будемо пасивни када је реч о уласку тзв. Косово у међународне организације и да не лобирамо против пријема.

"Видећемо какав ће бити одговор и став наше спољне политике. Уколико бисмо одбили и став наше спољне политике. Уколико бисмо одбили да поштујемо поглавље 35, то значи да бисмо замрзнути процес, поручује Зечевић.

image