САНУ остаје без књижевног одељења: Академци прецртали све писце

Ако се настави са досадашњом праксом избора нових академика, Српску академију наука и уметности могло би да задеси да остане без иједног писца.

Овакву слутњу поткрепило је прекјучерашње изјашњавање чланова Одбора за књижевност и језик када, приликом тајног гласања, није прошао ниједан предложени кандидат.

Како "Новости" сазнају, двотрећинску подршку академика овог одељења добило је двоје лингвиста Марта Бјелетић и Виктор Савић, као и теоретичарка књижевности Горана Раичевић. Подршку, међутим, није добио ниједан од осам предложених писаца.

Истовремено, на Одељењу за историју подршку је добило више од половине предложених историчара, а академци су гласали за шесторо колега од десеторо колико их је било на листи. Тако су зелено светло на Одељењу за историју добили Петар Крестић, Весна Дикић, Александар Растовић, Игор Борозан, Бојана Крсмановић и Иван Јордовић.

Наш избор

Пут до САНУ поплочан свињским костима: Чиме је Марина Абрамовић заслужила да буде академик

Кад је реч о одељењу медицинских наука, предложено је 15 имена, а само одељење је предложило кардилога Арсена Ристића и имунолога Владимира Трајковића, као и три инострана члана, од којих је двоје српског порекла – имунолог Јанко Николић Жугић са Универзитета у Аризони и професорка са Мејо клинике Весна Гаровић. На листи су и васкуларни хирург Лазар Давидовић, интервентни кардиолог Бранко Белеслин, уролог Мирослав Ђорђевић... Одељење је предложило и да Татјана Сиић, која је сада дописни члан, постане редовни члан Академије.

"Ми имамо четири слободна места на одељењу, али колико су нам добри кандидати то нам је мало", каже академик Радоје Чоловић.

Према ономе што је до сада познато од свих одељења, а има их осам, само Одељењу језика и књижевности прети опасност да остане без целог једног "дела" – књижевног.

Јер, на списку писаца који су предложени за САНУ, а који нису добили подршку колега са одељења, били су аутори чија су дела побрала наша најзначајнија признања и награде, којима, по мишљењу књижевних зналаца време није наудило. Тако су без подршке академика остали писци Милисав Савић, Мирослав Максимовић, Владан Матијевић, Зоран Живковић, Драган Станић (Иван Негришовац), Слободан Владушић и Михајло Пантић. 

Одбијена су и четворица истакнутих књижевних критичара, есејиста и лингвиста: Радовије Микић, Рајна Драгићевић, Љиљана Пешикан Љуштановић, Зорица Несторовић и Александар Милановић.

У међувремену САНУ је изгубила четворицу чланова из редова писаца: Драгослава Михајловића, Милована Данојлића, Горана Петровића и Давида Албахарија који није био у радном саставу.

Зашто САНУ ћути? Зоран Кнежевић за "Политику" о Космету, политичком условљавању

Пошто се на изборној скупштини скупштини гласа и за редовне чланове који сада имају статус дописних, Одељење језика и књижевности изјаснило се да статус редовних чланова добију Зоран Пауновић, Јован Делић и Слободан Грубачић за дописног члана 2009. године, део стручне јавности оптужио га ја да је прекомерно узимао цитате из туђих радова.

Гласање о рефератима

По процедури, о свим кандидатима који су добили подршку матичних одељења, биће сачињени реферати о којима ће се крајем маја поново изјашњавати чланови Одељења. Сваки кандидат поново ће морати да добије две трећине гласова академика. Они који прођу и тај круг "иду" на изборну скупштину, а коначну реч да ли ће се уписати међу бесмртнике даће академци на изборној скупштини која би требало да се одржи 7. новембра.