Србија и Балкан
Број борбених авиона земаља у региону: Где се Србија налази? (ГРАФИКА)
Србија се и даље налази на првом месту по броју борбених авиона у региону, а главни разлог за то јесте 17 јуришних авиона Ј-22 "орао" домаће производње
У протеклих неколико месеци све чешће су се могле чути вести о томе да су поједине државе у региону покренуле процес модернизације својих ратних ваздухопловстава и набавку савремених борбених авиона. Међу њима су Србија, Хрватска, Румунија, Бугарска и Мађарска, а јучерашње слетање првих шест од 12 поручених "рафала" на аеродром у Загребу изазвало је бројне реакције у јавности.
Поменута испорука није драстично променила однос снага у региону, бар када је у питању број борбених авиона којима располажу околне државе. Наиме, како се може видети на приложеном графикону, Србија се и даље налази на првом месту по броју борбених авиона (ловаца, јуришника/бомбардера и вишенаменских авиона) у оперативној употреби.
Такође, важно је нагласити да су у представљеним бројкама урачунате и тренажне варијанте одређених борбених авиона, док су школско-борбени и тренажни авиони – који се примарно користе за обучавање пилота, али могу бити модификовани за извршвање борбених мисија – изузети, па ће о њима бити више речи у засебним поглављима држава.
Србија – МиГ-ови, "орлови" и "рафали"
Ратно ваздухопловство Републике Србије располаже са 31 борбеним авионом, од чега су 14 вишенаменски авиони МиГ-29, и то 11 у модернизованој варијанти МиГ-29СМ способној за борбу против ваздушних циљева и дејство по копненим и три у тренажно-борбеној двоседној варијанти МиГ-29УБ (Учебно-боевой), док су преосталих 17 јуришни авиони Ј-22 "орао" домаће производње.
Управо се због јуришника "орлова", Србија и даље налази на првом месту по броју борбених авиона у региону, а познато је и да је неколико примерака модернизовано на стандард М1А.
Поред наведеног, српска војска располаже и са двадесетак школско-борбених авиона Г4 "супер галеб", који се могу класификовати и као лаки јуришни авиони. За ове летелице постоји и програм модернизације који се тренутно спроводи, а процењује се да је више од половине доведено на стандард МД – "модернизован-дигитализован". Уз њих, у употреби РВ Војске Србије остао је још један Г2 "галеб" сличне намене.
Такође, као што је већ познато Србија је ушла у процес набавке 12 вишенаменских борбених авиона 4,5 генерације "рафал" и очекује се да ће уговор о њиховој куповини са Француском бити потписан у наредна два месеца. Према проценама појединих стручњака, први примерци француских летелица, уколико до набавке заиста дође, биће испоручени за десетак година.
Хрватска – "рафали" као замена за МиГ-21
Окосницу хрватске авијације ће ускоро чинити 12 половних "рафала" у верзији Ф3, од којих је као што је већ поменуто шест летелица већ испоручено Загребу. Уз шест француских, хрватска војска располаже са још 11 авиона МиГ-21 – седам у варијанти МиГ-21бис-Д ("дорађен") и четири двоседа УМД, који се користе за обуку пилота.
Сви хрватски МиГ-ови су модификовани тако да буду интероператибилни са другим летелицама и системима НАТО. Након испоруке преосталих шест "рафала", преостали авиони совјетске производње биће повучени из оперативне употребе.
Уз наведене борбене, хрватска авијација на располагању има и 14 "Пилатусових" тренажних авиона ПЦ-9М, који се могу модификовати за потребе јуришно/бомбардерских мисија. Интересантно је да су управо ове летелице једини борбени авиони словеначког ваздухопловства, а разлог због ког су урачунате јесте то што их Словенија примарно користи као јуришне, а не као школске авионе.
Због недостатка ловачких, односно вишенаменских авиона, контрола ваздушног простора изнад Словеније препуштена је италијанском и мађарском ваздухопловству у оквиру НАТО мисије "ер полисинга" изнад Западног Балкана.
Бугарска – од МиГ-ова, преко "сухоја", до савремених Ф-16
Када је у питању Ратно ваздухопловство Бугарске, интересантно је да оно у оперативној употреби и даље има само борбене авионе совјетске производње.
Од 20 поменутих ваздухоплова 13 су МиГ-29 - 11 у варијанти МиГ-29А и два двоседа МиГ-29УБ - док су преосталих седам јуришни авиони Су-25, од чега се два Су-25УБК користе за обуку. Поред њих, Бугарска у употреби има по шест ПЦ-9М и Л-39ЗА, који се примарно користе као школски авиони, али могу изводити ударе по копненим циљевима.
Поменути МиГ-ови, ће у скоријој будућности бити замењени, будући да је Софија наручила укупно 16 вишенаменских борбених авиона Ф-16 и то у најсавременијој варијанти "блок 70/72", познатој и по ознаци Ф-16В "вајпер". Процењује се да ће од 16 летелица, шест бити коришћено за обуку пилота.
Румунија – најбројнија ловачка авијација у региону
Румунско ратно ваздухопловство се истиче по највећем броју борбених авиона оспособљених за обављање ловачких задатака, будући да располаже са 23 америчка Ф-16 "блок 15" АМ/БМ МЛУ (Mid-Life Update), од којих се четири користе за обуку.
Поред тога, Норвешка Румунији треба да испоручи још 26 поменутих ваздухоплова, а интересантно је да је Букурешт већ изразио намеру да у будућности укупно 49 Ф-16 замени са 48 борбених авиона пете генерације Ф-35.
Што се тиче школско-борбених авиона, румунска војска располаже са око двадесет ИАР 99 "сојм", који се може користити за пружање непосредне ватрене подршке и извиђачке мисије. Део ових летелица модернизован је на стандард СМ, како би се прилагодили обуци пилота за Ф-16 и Ф-35.
Мађарска – шведски авиони на лизинг
Свих 14 борбених авиона у оперативној употреби мађарског ваздухопловства су шведски ЈАС 39 "грипен" – 12 су једноседи у варијанти Ц који су компатибилни са НАТО системима, имају унапређене способности у домену наоружања и авионике, као и опцију допуне горива у лету, док су преостала два двоседи у варијанти Д и користе се за обуку пилота.
Поред постојећих, које је Шведска изнајмила Мађарској на лизинг, Будимпешта је покренула и процес набавке још четири "грипена", као и 12 школско-борбених авиона Л-39НГ чешке производње, који се могу користити као лаки јуришници и извиђачке летелице.
Зашто БиХ, Црна Гора, Албанија и Северна Македонија немају борбене авионе
Постоји више разлога због којих наведене државе данас не располажу борбеном авијацијом, а сви они могли би се сврстати у три категорије.
Прва је свакако економска, јер је јасно да државе са тако ниским улагањима у сектор одбране не могу набавити, нити одржавати савремене борбене авионе, док модернизација старијих, већ одавно расходованих летелица, није представљала исплативу опцију.
Друга подразумева недостатак одговарајућих кадрова за управљање, поправку и одржавање ваздухоплова. Једноставно речено, постоји мањак особља - од техничара до пилота.
На крају, вероватно и најважнија, је политичка позадина свега овога. Наиме, све поменуте државе осим БиХ, су чланице НАТО, који у потпуности контролише ваздушни простор изнад њихових територија. Тако су за контролу неба Албаније, Црне Горе и Северне Македоније задужена ваздухопловства Грчке и Италије, док учестали летови шпијунских авиона Алијансе изнад БиХ довољно говоре о томе ко де факто контролише њен ваздушни простор.
Од свих набројаних земаља, ипак је најинтересантнији пример Северне Македоније. Ова држава је до релативно скоро заправо имала четири јуришна авиона Су-25, који су купљени од Украјине и Белорусије, због побуне албанских екстремиста 2001. године.
Већ 2004. године су избачени из оперативне употребе, па су се до 2022. године налазили на отвореном, на Међународном аеродрому у Скопљу, када су одлуком македонских власти донирани Украјини.
Међутим, због катастрофалног стања, претпоставља се да их је украјинска војска искористила за прибављање резервних делова, пошто се подразумева да након 18 година на отвореном совјетски јуришници нису били у летном стању.
