Усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН угрозило би дуготрајан послератни процес зацељења БиХ и изазвало унутрашње сукобе, упозорава се у 31. извештају Владе Републике Српске достављеном Савету безбедности Уједињених нација.
Наводи се да би "усвајање резолуције значило награђивање недисциплинованог амбасадора БиХ при УН за непоштовање Устава, лажно изношење ставова БиХ и допринос даљем уништавању уставног поретка БиХ".
За Републику Српску је крајње неприхватљиво покретање овакве антисрпске резолуције у Генералној скупштини УН која има дестабилизујуће настојање да делегитимише и вероватно укине Српску.
Многе друге земље, како се наводи, подржавају немачку резолуцију, јер их је амбасадор БиХ у УН преваром навео да верују да је БиХ подржава. Наглашава се да Председништво БиХ никада никоме није дало дозволу да се залаже за ту резолуцију.
"Ни носилац ротирајуће функције председавајућег Председништва, нити иједан члан самостално или два заједно, ни министар иностраних послова у Савету министара према Уставу немају овлашћење да одлучују о спољној политици БиХ. О њој одлучује само колективно Председништво БиХ, које делује као институција", прецизира се у извештају.
У документу се напомиње да Немачка предлаже резолуцију Генералне скупштине УН којом се осуђује свако ко ратни злочин почињен у Сребреници 1995. године, у ком је убијено неколико хиљада војно способних мушкараца Бошњака, не сврста у исту категорију као и Холокауст, у ком је убијено шест милиона Јевреја без обзира на године живота и пол.
Руанда је, како се наводи, други главни предлагач резолуције, којом се захтева да ратни злочин почињен у кратком времену и на ограниченој територији, где су жене и деца намерно поштеђени, буде стављен у исту категорију као геноцид у Руанди, масакр који је у целој земљи трајао месецима и у ком је убијено 70 одсто припадника племена Тутси.
Неки од највећих критичара Републике Српске, укључујући САД придружили су се Немачкој и Руанди као спонзорима, надајући се да ће им резолуција помоћи да наставе да делегитимишу и слабе Републику Српску.
"Амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија спонзорством резолуције без одобрења трочланог Председништва БиХ тешко и безобзирно нарушава Устав БиХ", упозорава се у извештају и подсећа да Устав БиХ, као део кључних механизама поделе власти који осигуравају мир у БиХ већ више од 28 година, спољну политику поверава изричито и искључиво трочланом Председништву БиХ.
Наводи се и да је убиство ненаоружаних, војно способних мушкараца у Сребреници пре скоро 29 година несумњиво било стравичан ратни злочин, те да је Република Српска увек подржавала енергично процесуирање и кажњавање одговорних за тај злочин.
Нажалост, резолуција ће бити једностран и изразито антисрпски документ који не признаје да су сва три конститутивна народа у БиХ - српски, хрватски и бошњачки - претрпела ужасна страдања услед ратних злочина.
Резолуција је, указује се, сачињена тако да прикаже да су бошњачке жртве у Сребреници једине жртве рата чији су животи важни, а злочин у Сребреници 1995. године уследио је након етничког чишћења те регије од стране муслиманске бошњачке војске, у којем су на стотине српске деце, жена и стараца намерно мучене и убијене.
Напомиње се да се том резолуцијом позива на обележавање међународног дана сећања на сребреничке бошњачке жртве, али не нуди сећање на многе друге жртве рата на том подручју током 20. века, на пример више од 700.000 углавном Срба, Јевреја и Рома који су убијени у хрватском логору Јасеновац током Другог светског рата.
Велики део становништва БиХ и многи стручњаци оцењују да злочин у Сребреници не одговара дефиницији геноцида.
Председник Међународног удружења научника који проучавају Меморијални центар Доња Градина Виљем Шабас, записао је да квалификација злочина у Сребреници као "геноцида" безразложно искривљује дефиницију геноцида.
Главни ловац на нацисте и директор за источноевропске послове у Центру "Симон Визентал" Ефраим Зуроф у чланку објављеном овог месеца каже:
"Свако ко је упознат са догађајем у Сребреници и изворном дефиницијом 'геноцида' добро зна да злочин који су починиле српске снаге не одговара дефиницији геноцида, из простог разлога што су све жене и деца у Сребреници ослобођени неповређени".
Генерал Луис Мекензи, бивши командант снага УН у Сарајеву, и чувени стручњак за геноцид Јехуда Бауер такође тврде да злочин у Сребреници није геноцид.
У извештају се наводи да, уколико би резолуција била усвојена, бошњачки политичари и њихове присталице користили би је као политичко оружје да Србе означе као геноцидне и прикажу да су наводно само Бошњаци једина група која је тешко пострадала током рата.
Резолуцију би такође искористили одређени радикални елементи унутар исламске заједнице у БиХ, који подршку и надахнуће црпе из организације "Муслиманска браћа", а ове групе намерно користе оптужбе за геноцид за распиривање мржње према Србима међу својим регрутима.
Овакви радикални елементи такође користиће резолуцију да оправдају силовања, одрубљивања глава и друге ужасне ратне злочине које су муџахедини који су се борили на страни Бошњака починили над ненаоружаним сељанима и подстаћи ће даље негирање масовних и систематичних злочина над српским становништвом у Сребреници и широм БиХ, посебно етничког чишћења Срба у Сарајеву.
У извештју се подсећа да је Народна скупштина Републике Српске на предлог владајућих и опозиционих странака, усвојила закључак којим се изражава подршка закључном извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. године била ратни злочин, али да нема квалификацију геноцида.
У веома опширном извештају даље се говори о Кристијану Шмиту, којег Српска не признаје за високог представника, јер није именован у СБ УН, ситуацији у БиХ изазваној наметањем његових одлука, оптужници коју је Тужилаштво БиХ, под притиском Шмита, подигло против председника Републике Српске Милорада Додика, као и страном мешању које подрива интеграцију БиХ у Европску унију.