Србија и Балкан
Навршава се 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву
Председавајућем тзв. Председништва РБиХ Алији Изетбеговићу, по властитом признању, дипломатске активности на спречавању рата послужиле су да се рат одложи и да се изврше припреме
Данас се навршава 32 године од страдања припадника Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у логорима.
Да ли се рат у БиХ могао избећи, ко га је и за чије интересе спровео, питање је старо 32 године, али се изнова актуелизује сваког пролећа, на годишњице немилих догађаја.
На Кутиљеров план у фебруару 1992. први је потпис ставио Алија Изетбеговић, али га је и повукао. Да је потписивао без намере да потписано и реализује сведочи и споразум о мирној дислокацији ЈНА са наоружањем и опремом, од 26. априла 1992. Да је то било само мртво слово на папиру, доказали су накнадни догађаји.
Благоје Ковачевић, председник Скупштине организације старешина ВРС, каже да је наредба била – 2. маја напасти све објекте ЈНА од Високог до Сарајева.
"Другог маја је и почео синхронизовани напад на све војне објекте, али Територијална одбрана није била оспособљена за тако сложен задатак", каже Ковачевић.
Дакле 2. маја догодио се покушај Хасана Ефендића да по директиви Алије Изетбеговића заузме војне објекте ЈНА, преузме наоружање и зароби војнике, а не напад на Председништво. Епилог – смрт војника ЈНА. Сутрадан је убијено још припадника и службеника ЈНА.
Председавајућем тзв. Председништва РБиХ Алији Изетбеговићу, по властитом признању, дипломатске активности на спречавању рата послужиле су да се рат одложи и да се изврше припреме.
Рат или договор са Србима о опстанку крње Југославије? Истина је да је муслимански лидер Алија Изетбеговић одбио историјски споразум са Србима који би гарантовао територијалну целовитост БиХ у крњој Југославији. Потврдио је то својевремено и академик Мухамед Филиповић.
"Питао сам најмање десет пута Изетбеговића како је то могуће, могли смо проћи без рата, никаквих шанси нисмо имали. Алија Изетбеговић никада мени није хтео да каже ко је то урадио", причао је Филиповић.
Алија Изетбеговић је прихватао, па одбијао, потписивао, па саботирао споразуме или, како је и сам говорио, до подне мислио једно, а поподне друго. То је оно што се и данас препознаје у политици Сарајева, подложном утицајима светских сила, окованом заблудом да им оне чине добро и делују у њиховом интересу.
Сведочење жртава
Сведок Тужилаштва на једном од рочишта "Ејупу Ганићу и другима" пред Судом БиХ рекао је да су га након заробљавања из колоне у Добровољачкој улици у Сарајеву у просторијама ФИС-а тукли и ногама и пушком у више наврата и да од тог премлаћивања трпи последице и данас.
Сведок коме је судско Веће одобрило да му се у јавности не открива идентитет прецизирао је да је од стреса за кратко време оседео, да и данас врло често не може да спава и да му се често, поготово у мају, враћају трауматичне слике које је преживео у Сарајеву при нападу снага Армије БиХ на колону ЈНА у Добровољачкој која је напуштала Сарајево.
Он је прецизирао да је од стреса за кратко време оседио, да и данас врло често не може да спава и да му се често, поготово у мају, враћају трауматичне слике које је преживео у Сарајеву.
У извештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина Републике Српске, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом "Случај Добровољачка", те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хасан Ефендић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
