Сведок на суђењу за масакр у Добровољачкој: Био сам на поду крвав, последице мучења осећам и данас

Сведок Тужилаштва на данашњем рочишту "Ејупу Ганићу и другима" пред Судом БиХ рекао је да су га након заробљавања из колоне у Добровољачкој улици у Сарајеву у просторијама ФИС-а тукли и ногама и пушком у више наврата и да од тог премлаћивања трпи последице и данас, преноси РТРС.

Сведок коме је судско Веће одобрило да му се у јавности не открива идентитет прецизирао је да је од стреса за кратко време оседео, да и данас врло често не може да спава и да му се често, поготово у мају, враћају трауматичне слике које је преживео у Сарајеву при нападу снага Армије БиХ на колону ЈНА у Добровољачкој која је напуштала Сарајево.

Он је прецизирао да је од стреса за кратко време оседио, да и данас врло често не може да спава и да му се често, поготово у мају, враћају трауматичне слике које је преживео у Сарајеву.

Како је све почело?

Сведок се присетио дана који су претходили нападу и детаљно је описао све чега је успео да се сети.

"Двојица војника су 1. маја имала слободан дан и изашли су у кафић преко пута команде, а иако су и мене звали, нисам отишао и непосредно након њиховог одласка чули су се пуцњи из тог правца иако су они изашли без оружја, позвана су кола Хитне помоћи, они су у њу стрпани и одвезени", рекао је сведок.

Он је навео да су након тога распоређени у команди и да се очекивао напад, који је у послеподневним часовима кренуо из правца Миљацке, одакле су се чуле експлозије и пуцњава.

Додао је да је био распоређен на горњој страни зграде према џамији и да су и на њих испаљивани тромблони, сузавац и пуцано из пешадијског наоружања, те да су због тога сишли у подрум по маске.

"У ходнику сам видeо тело прекривено чаршавом", испричао је сведок и напоменуо да је и возач који је довозио храну за војнике такође био рањен и да му није познато шта се са њим касније десило.

Он је рекао и да га је 3. маја обавестио старешина Станковић да су се договорили и да ће бити размењени, да се укрцају у возила и да само понесу личне ствари и лично наоружање.

Према његовим речима, у касарну је са припадницима Унпрофора дошао и Алија Изетбеговић, те да им је речено да ће уз пратњу отићи у Лукавицу.

"Колона је кренула и након стотинак метара на нас је отворена ватра, колона се прекида, а нама је наређено да предамо оружје", рекао је сведок и додао да су им то наредили људи од којих су неки били у цивилу, а неки у различитим униформама.

Испричао је да им је наређено да легну на тротоар, да је чуо пуцњаву и јауке али да није видeо да ли је ико рањен.

Он каже да су се из околних зграда чули повици "побијте четнике", да су потом одведени у ФИС и да је тамо видео Горана Вуковића који је био скинут у војничке гаће, да су га тукли пред свима и аутоматском пушком, додајући да су и њега тукли у више наврата.

"Један ме је ухватио за главу и рекао ми да зинем и онда ми је убацио цев у уста, опсовао ми четничку мајку, а потом рекао да чучнем и да кажем које колено више волим. Од тих дана и сада имам страх и стрес а нарочито у мају", испричао је сведок.

Он је прецизирао да су га тукли у два-три наврата, да су то чиниле две особе од којих је једна била у цивилу, а друга у униформи полиције.

Завршио сам на поду и био сам сав крвав, присетио се сведок додајући да су га тукли рукама, ногама и оружјем, да је од силине удараца ударао и у радијатор.

Сведок напомиње и да је од силних удараца, када је пао на патос, три-четири пута одскочио од пода и да сумња да је имао срчани напад.

Он је појаснио да се приликом сортирања заробљеника бојао да неко не примети да је старији и да није редован војник, те нагласио да се то којим случајем десило - не би никада одатле изашао жив.

"Када је дошао аутобус двојица официра су ме убацила у први аутобус и одатле смо превезени у Лукавицу", испричао је сведок.

Наредно рочиште заказано је за 15. март.

Напад на колону ЈНА у Сарајеву или Масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године је напад који су извршиле снаге Армије БиХ 3. маја 1992. на колону возила ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, која се повлачила према касарни у Лукавици.

У извештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина Републике Српске, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом "Случај Добровољачка", те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.

За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хасан Ефендић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.