Србија и Балкан
Васкрс на Косову и Метохији 2024: Трачак наде у данима безнађа
У Готовуши, још једном српском гету на југу, у недељу зором после литургије и причешћа у цркви Светог Спаса из 14. века, у порти омладина развила коло. Њихови старији стајали са стране, гледали и плакали од радости
Одавно се у црквама и манастирима, српским светињама широм Косова и Метохије није окупило толико народа као на васкршњим литургијама у недељу ујутру и јужно и северно од Ибра.
"Таман кад помислимо да нас ни пола од прошле године није остало, да нас се неће ни за шаку сакупити, да нас нема и да нас је све мање, оно народ почне однекуд да извире и напуни се и црква и порта и на тренутак усели се радост у наша срца, роди се нада да нас неће нестати него да ће нас бити", прича ми јутрос, на Васкршњи уторак, Горан, познаник из српског гета јужно од Ибра. И сам се чуди откуд толико народа, толико Срба на васкршњим литургијама и јуче и прекјуче.
У Грачаници на Васкрс, на поноћној литургији било је стотине верника. Литургија донела радост и нову наду народу. Пре литургије у црквеној порти била је литија. После литургије много људи се, као ретко када, причестило.
"Најтужнији, а уједно најсрећнији празник. Симболика је веома битна за нас који живимо на Космету. Да бисмо били спашени, морамо да страдамо, а овде страдамо већ годинама, чекамо да будемо спашени и надамо се спасењу", рекао је новинарима после литургије мештанин Душан Борисављевић.
"А, куд ће народ кад је тешко и претешко, кад се изгуби и последња нада, кад се учини да нам спаса нема, да ће и последњи од нас спаковати ствари и отићи, оставити њиве и ливаде, кућу и кућиште, него у цркву, пред лице васкрслог Господа, па на колена, да се очију пуних суза моли... Ето тако је ове године било код нас у Грачаници. Другачије није могло нити наде на другој страни има", прича ми јутрос пријатељ, чија је кућа на пар стотина метара од манастира, описује у пар реченица како је са чељадима прославио Васкрс.
И у Штрпцу, на светој литургији у Цркви Светог Николе било је много људи, као ретко кад до сада.
Много, много људи се причестило.
У Готовуши, још једном српском гету на југу у недељу зором, далеко пре сванућа, после литургије и причешћа у цркви Светог Спаса из 14. века у порти омладина развила коло. Њихови старији стајали са стране, гледали и плакали од радости. Није та сцена тако честа у овој енклави, овде је много више бриге и страдања него радости.
У Високим Дечанима на литургији у недељу рано ујутру било на стотине Срба из метохијских села, из Северне Митровице.
"Радост Васкршњег богослужења са нама је ноћас поделило више од 300 гостију", поручили су из манастира.
Црква Светог Димитрија у Северној Митровици у на Васкрс ујутру и на поноћној и на јутарњој литургији била је пуна народа.
У Ораховцу, у порти цркве Успења Пресвете Богородице, оази слободе, била литија, ношени око цркве крстови и црквене заставе.
И у Бањској, у старом манастиру окупило се доста народа из овог и суседних села.
Пуни су били и храмови на северу Косова и Метохије, од Зубиног Потока, Звечана до Лепосавића...
Јављају јутрос и јуче пријатељи са свих страна Космета да не памте да се кад толико људи по храмовима причестило.
"Отишли људи из храмова оснажени, ојачани, са новом вером и новом надом коју је донело васкршње јутро. И ако после овог дана, великог празника, радости коју је донео, у сваком селу, у сваком граду, у сваком насељу на Косову и Метохији где још има Срба и један једини Србин, једна једина породица реши да остане, да не оде, да не остави КиМ, онда само рећи – хвала ти Боже, још има наде", прича јутрос познаник, Бошко из Лепосавића.
Некако око Васкрса стигле међу Србе на КиМ и вести да ће бити одлагања гласања о пријему тзв. Косова у Савет Европе, да резолуција УН о "геноциду" у Сребреници неће тек тако проћи, да можда и има наде да Србима неће за сва времена бити стављен жиг геноцидности...
"Како да се надамо да ће они који су нас бомбардовали, који су нас убијали ни криве ни дуже, они који су нас оптужили за десетине хиљада наводно силованих Албанки, који хоће нашу и нерођену децу да осуде да су починила геноцид, како од њих да очекујемо нешто добро. Нема од њих добра, од њих смо дочекали само зло и тако ће и бити", коментаришу јутрос у Северној Митровици.
И, кад све саберу и одузму, кажу, нема њима који су остали на Косову и Метохији друге него да се моле Богу да радост Васкрса потраје што дуже у њиховим душама, да их снажи макар до следећег празника Христовог васкрсења, а онда до следећег, да умноже молитве, да верују, и да се моле Богу да им да снаге да издрже, да свако од њих учини што може, да се надају у Србију.
"Колико су нам све ове слике из манастира и цркава наших које нам отимају једну по једну донеле радости, а истовремено, колико је само туге у нашим срцима. Само ми знамо како нам је кад на Васкрс погледамо нашу децу, пуну радости, пуну наде, кад погледамо колико су добри, колико се надају, колико сањају боље дане, а добро знамо да тих бољих дана нема на видику, кад знамо да нам се тек спремају ударци, да ће нас тек газити, да ће се тек над нама иживљавати... А у свему томе, у читавом том безнађу остаје нам да се и у ове благе и у све друге дане надамо слободи, која је можда и близу. Само наду и веру да не изгубимо", причају јутрос Срби са Косова и Метохије.
