Србија и Балкан
Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца
Кроз овај логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић
Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима је највише Срба, пренео је РТС.
Овај аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван, тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернираца.
Служио је превасходно за интерниране цивиле из Краљевине Србије, у знатно мањој мери из Краљевине Црне Горе и неких делова Аустроугарске монархије у којима су живели словенски народи попут Руса и Пољака.
Кроз овај логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, од којих је услед лоших стамбених и здравствених услова и повремених епидемија заразних болести њих око 4.800 у њему заувек оставило животе.
Преживели из логора Нежидер сведоче о томе да је по двадесет тела бацано у једну раку, те да су покојници сахрањивани без опела, као животиње.
"Има још неколико локација на простору некадашње Хабзбуршке монархије, дакле и на простору некадашње краљевине Румуније и Краљевине Бугарске, где су били логори, чак и у Турској, где су били логори наших ратних заробљеника Срба", рекао је Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања.
Први интернирци логора Нежидер, од септембра 1914, били су грађани Краљевине Србије затечени у Аустроугарској, а потом војници и цивили са окупираних територија.
У логору су, према сведочењима, били тадашњи глумци, лекари, професори, новинари, научници, адвокати, судије... Међу њима песник Сима Пандуровић, научник Милутин Миланковић, новинар Крста Цицварић, сликар Марко Мурат, архитекта Јован Илкић, Јелисавета Начић, о чему се мало зна.
"Историографија се није тиме довољно бавила, ово је уједно и апел на нашу историографију да се морамо тим питањима више бавити, затим укључивати у школе, школске системе овакве приче и овакве лекције", рекла је Владана Илић из Удружења заточеника концентрационог логора Маутхаузен.
Војно гробље Рајфендорф део је логора Маутхаузен из Првог светског рата. Кроз Рајендорф је прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и припадника других народа.
"Ту је углавном становништво из садашње Републике Српске, као што је Ашах на Дунаву који је такође био везан за житеље Републике Србије и Нежидер је део који је био везан за централну Србију, близу 300.000 наших сународника је било на просторима некадашње Аустроугарске у тим истим логорима", рекао је Зоран Антић.
Такозвани елитни логор Нежидер, у коме је било заточено много српских интелектуалаца, престао је с радом 31. октобра 1918. године.
