Главни "лобиста" против чланства такозваног Косова у Савету Европе тренутно је ни мање ни више него Аљбин Курти, који изричито одбија да испуни једини услов који је постављен Приштини како би ушла у ово тело – да Уставном суду тзв. Косова пошаље нацрт ЗСО.
Запад, на крају крајева, не тражи чак у овом тренутку ни да се ЗСО формира – довољно је послати документе тзв. Уставном суду, који потом када Приштина већ уђе у Савет Европе нацрт ЗСО може да одбије без икаквих последица. Али, Курти – неће, па неће.
Због чега премијер привремених приштинских институција у кључној фази приштинске утакмице за чланство у међународним организацијама наједном мења боју дреса? Како је могуће да први човек сепаратистичког режима сада ради на корист Србије, а на штету лажне државе?
Одговор на ова питања је, кажу саговорници РТ Балкан, у томе што је Аљбину Куртију премијерска фотеља далеко важнија од столице за Косово у Савету Европе. Једноставно, Курти жели да сачува власт, а за цену не пита.
Његови поступци су, указује тако Милован Дрецун, члан Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, потпуно на штету тзв. Косова, јер Курти се руководи искључиво интересима странке и политичким амбицијама и не жели да трампи ЗСО за чланство у СЕ, све док не добије нову подршку на изборима.
"Куртија ништа не спречава да тзв. Уставном суду пошаље нацрт ЗСО, јер тај суд може да одбије нацрт и Курти би имао образложење да формирање ЗСО не прихвати. Ствар је, међутим, у томе што је Курти ушао у изборну годину, а једно од главних обећања које је дао долазећи на власт било је да ни по коју цену неће формирати ЗСО и да за њега Бриселски споразум не постоји. Ако буде прихватио било шта што би представљало корак ка формирању ЗСО питање је како би реаговали његови бирачи. И он ће вероватно сада ризиковати чланство у СЕ бар у овој фази, само да не би изневерио гласаче и како би им одбијањем испуњења ове обавезе показао чврстину и доследност", истиче Дрецун, доскорашњи председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије.
Дрецун, међутим, не сумња да ће Курти на крају урадити оно што траже његови савезници са Запада, и додаје да је званични Београд, због његовог одбијања да пошаље нацрт, на путу да, бар за неко време, избегне велику опасност.
"Ако би Курти послао тај нацрт статута као што се од њега тражи, онда би се прича о Приштини променила у позитивном смеру. Причали би како они испуњавају обавезе, како су конструктивни, како поштују мањинска права и како Приштина заслужује напредак на међународном плану. Дакле, ако би Курти то прихватио, а Косово ушло у СЕ, притисак би био у потпуности пребачен на Београд од кога би се тражило да прихвати, за Србију неприхватљиви француско-немачки план", јасан је Дрецун.
Упркос томе што се од самог почетка јасно знало да је слање нацрта ЗСО такозваном Уставном суду једино што се тражи од Приштине за чланство у Савету Европе, Куртијево (изненадно) нећкање може се објаснити његовом потребом да купи време.
"Ово је само један политички маневар. Он купује време како би користио ЗСО да тргује не би ли вршио притисак на Београд да прихвати и реализује француско-немачки план. Максимално одуговлачи како би избегао било какво преузимање обавеза и тако показо наводну конзистентност. Опозиција га увелико критикује да ризикује шансе Косова у СЕ, али му међу бирачима расте популарност. Он ће на крају ипак попустити и испунити оно што се од њега тражи. Тако је годинама одуговлачио са враћањем имовине манастиру Високи Дечани а онда је направио наводни уступак, због чланства у СЕ", подсећа Дрецун.
Услов као "пожарне степенице" Запада
Дрецун, али и дипломата Зоран Миливојевић, на читаву ту причу са "условљавањем" Приштине која сада "мора" да пошаље нацрт ЗСО такозваном Уставном суду – виде као политичко маневрисање коме се прибегава јер је јасно да у Савету Европе немају већину која би "Косово" учланила у ову међународну организацију.
"Они као инсистирају а виде да су поражени па маневришу да би у другој фази издејствовали чланство Косова у СЕ", појашњава Дрецун.
Миливојевић такође сматра да Курти због своје политичке каријере не сме направити никакве кораке ка ЗСО, иако Запад на томе инсистира јер јасно је да Србија без тога више не жели да разговара и да без тога нема дијалога. Уз то, то је и један од њихових инструмената притиска на приштинског лидера по кога је ЗСО нарочито болна тема јер би га ослабила пред бирачима будући да је своју власт добио и утемељио на одбијању да заједницу формира.
И Миливојевић, међутим, условљавање Приштине слањем нацрта ЗСО тзв. Уставном суду види као врсту "пожарних степеница" или, како он то каже "излазну варијанту".
"Због ефеката српског отпора чланству Косова у СЕ дошли су у ситуацију да више нису сигурни да ли Косово пролази и како пролази. У опасности су да се Савет Европе подели и изгуби кредибилитет па зато уопште и не желе да дође до гласања и ситуације која не гарантује успех. Ово им је била и Б варијанта коју су искористили и да уцене Куртија и омекшају Србију", уверава Миливојевић.
Брига их за ЗСО
Поента је у томе да Западу, како он тврди, није стало до ЗСО ништа више него Куртију – и они то питање виде као "мањинско питање које треба решавати у оквиру Косова и као механизам који је једва нешто мало чвршћи од НВО".
"Запад ни не стоји директно иза Бриселског споразума и оспорава његове одредбе онако како су дефинисане 2013 и 2015. То је међународни споразум из 2013 јер на њему стоји потпис ЕУ, у питању је политички договор који је својим потписом верификовала ЕУ и подигла га на ниво међународног споразума. И то није испуњено. Њима дакле до тога није ни стало, ово условљавање је само механизам притиска на Куртија и излазна варијанта како не би морали да иду на гласање 16. маја", јасан је дипломата.
Реч је, каже, о томе што се Запад суочио са отпором Србије и чињеницом да је Савет Европе по овом питању подељен.
"Мађари су рекли да неће да гласају, питање је шта би Словаци и други рекли. Пред изборе је у Европи потпуни хаос, а треба рећи и да се у ЕУ мешају карте, и што у односу на Немачку која више није водећа земља континента, Француска сматра да Србију треба уважити. Ово је такође и један од ефеката Вучићеве посете Француској, а кључна ствар био је телефонски позив Макрона Куртију пре десет дана. Није случајно ни што је Си Ђинпинг био у Паризу. Свашта је ту у игри", закључује Миливојевић.