Србија и Балкан
Патријарх, Јездић, Гујон, ко је следећи: Како Србија да одговори на Куртијев безобразлук?
Србија мора да се суочи са чињеницом да се овде развија анархија и да ће она на дневном нивоу расти. На том нивоу, у пуном капацитету, мора се враћати наша аутономија и посебност, каже Живојин Ракочевић
Два пута у кратком периоду власти тзв. Косова голом, бруталном силом нису дозволиле патријарху српском Порфирију да уђе на Косово и Метохију. Данас је на административном прелазу иста судбина задесила и екипу монодраме "Књига о Милутину" глумца Ненада Јездића. На дугом списку оних којима последњих година није дозвољено да уђу на Косово и Метохију су француски хуманитарац Арно Гујон, хуманитарни радници из Републике Српске, директори Канцеларије за КиМ Владе Србије, новинари, уметници, политичари...
Због ове забране приштинских власти, Сабор Српске православне цркве није јутрос могао да почне заседање у Пећкој патријаршији, већ су се архијереји окупили у Храму Светог Саве на Врачару, где је у девет сати почела литургија, а касније Сабор почиње призивом Светог духа.
Због забране за екипу монодраме "Књига о Милутину", љубитељи позоришта у Северној Митровици неће вечерас бити у прилици да погледају чувену представу у извођењу Ненада Јездића.
"Као патријарх српски, као грађанин и као верник, знам и поручујем да ће та врата пре или касније отворити сам Бог. Они који су затворили врата дома молитве чине зло најпре себи, а потом и свим људима. Они су затворили врата за свако добро, благослов и срећу", навео је у изјави патријарх Порфирије, пошто је јуче враћен са административног прелаза Мердаре.
Његова светост у изјави се запитао шта ли се тек дешава са "Србима који живе у гетима на КиМ, када патријарху српском овако ускраћују слободу кретања".
"Ја им поручујем да издрже, јер ко издржи до краја тај ће се спасити. Ако су затворили врата Пећке патријаршије за патријарха српског, сигурно је да не могу затворити нашу љубав и наше добре намере. Сигурно је да је за нас, највише на Косову и Метохији, небо отворено и оно ће отворити сва врата које је зло затворило", рекао је патријарх српски Порфирије.
"'Kњига о Милутину' је свакако нешто најлековитије што данас сви треба да чујемо, али у атмосфери највеће стигматизације мог народа, неколико деценија уназад, забрана и границе за културу ме нимало не изненађују. Све у свему изузетно примитивно", речи су Јездића после забране екипи његове представе да уђе на Косово и Метохију.
Како Србија, како српске власти да одговоре, узврате на оно што чини Приштина? Како одговорити на Куртијев безобразлук, јер тешко је наћи другу реч за оно што његова власт на Космету чини – на иживљавање над црквеним великодостојницима, уметницима, новинарима, политичарима из Србије?
"У кратком периоду, на прелазу према КиМ, два пута је заустављен српски патријарх. Преживели смо ропства, најгоре окупације, најцрњи период анархије од 1878-1912. године, светске ратове, комунистичку идеологија и ретко можемо наћи пример овакве бруталне силе и ограничења слободе кретања првог човека Српске православне цркве", каже за РТ Балкан књижевник Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница на Косову и Метохији.
Ракочевић подсећа да су "у прошлости у окупацији хапшене, интерниране и убијане владике, али је постојала слобода кретања и никада није имала овакав тоталитет".
"Основна разлика између тих и ових времена је у чињеници што је владика, чиновник, или конзул могао добити документ, реч или потврду о свом кретању – и она се поштовала. Данас ништа не важи – ни локални, ни међународни закони једноставно не постоје. Како време одмиче, тако закони мање постоје и све се своди на усмене одлуке које уништавају живот и покушаје да се успостави било какав систем и законска регулатива", истиче Ракочевић.
По његовим речима, "патријарх српски постаје симбол неслободе кретања косовских Срба, а забране су отвориле свест о њиховом положају".
"Србија мора да се суочи са чињеницом да се овде развија анархија и да ће она на дневном нивоу расти. На том нивоу, у пуном капацитету, мора се враћати наша аутономија и посебност", закључује Ракочевић.
"Oно што би Србија требало да уради јесте, у најмању руку, одговор у виду забране уласка било ком косовском Албанцу на територију Србије, као и да престане да уважава њихове дипломе у нашој земљи. То је минимум који треба учинити, јер не знам како више нисмо уморни од изигравање попустљивије стране, толерантниje и демократичније, а не схватамо да тако само радимо супротно од онога што тврдимо да јесмо, а увек се кунемо у своју озбиљност, посвећеност и снагу. Уколико не затворимо своје границе за косовске Албанце, онда смо отворили нови пут којим они могу да марширају у своју независност", каже за РТ Балкан писац Милан Ружић.
"Забрана највишим представницима Српске православне цркве да уђу на Косово и Метохију, део земље који је СПЦ директно очувала кроз историју и где се налази Пећка патријаршија, исто је као кад би Аустријанци, Хрвати, Пољаци, или неки други од комшијских народа, забранили папи улазак у Ватикан. То је једноставно безобразно, контрапродуктивно и никако не иде у прилог складу који би требало да постоји између Куртијевих изјава и чињења, а на пољу 'нормализације односа'", каже Ружић.
По њему, ове забране још један су "од примера да Курти можда више уопште и не зна шта ради, или су налози колонијалне управе у супротности са сваком логиком".
"На исти начин може се оценити и спречавање Ненада Јездића да одигра своју монодраму 'Књига о Милутину' на три места на Косову и Метохији. Разумем донекле, иако сулуду, претходно коментарисану одлуку да се челници Цркве не пусте преко 'границе', јер косовски Албанци одувек криве СПЦ за све оно за шта немају кога другог, али спречити једног глумца да одигра крајње антиратну, у суштини јако помиритељску представу у српским срединама једнако је нацизму. Отвореном. Једино против чега би они у вези са том представом могли бити јесте можда шајкача на Јездићевој, тачније Милутиновој глави, али и ту шајкачу су Албанци, као и гусле, а на крају крајева као и Косово и Метохију, могли присвојити. Ми бисмо на то ћутали као и на све до сада, па и на ове две забране", каже Ружић.
