Србија и Балкан
Почиње употреба родно осетљивог језика: Мењање друштвене свести и(ли) услов за улазак у ЕУ
Посланичка група "Ми, снага народа" предала је Народној скупштини Предлог закона о стављању ван снаге закона о родној равноправности, прописа којим се као обавеза уводи употреба родно осетљивог језика
Обавезна примена родно осетљивог језика у области образовања и јавног информисања, по слову Закона о родној равноправности, почиње за четири дана, а да већини и даље није јасно на шта их овај закон обавезује и због чега ће се положај жена у нашем друштву поправити ако неког назовемо "психолошкињом".
Наводећи да се закон коси са више чланова Устава, као највишег правног акта сваке земље, али и више закона који гарантују право на употребу и обавезну употребу српског језика, посланичка група "Ми, снага народа" предала је данас у Скупштини Србије Предлог закона о стављању ван снаге закона о родној равноправности.
То је на почетку конференције за медије рекао Бранимир Несторовић из ове посланичке групе и навео да им је објашњено да предлог не може бити прихваћен јер није у складу са законодавством Европске уније.
Посланик "Ми, снага народа" и адвокат Јелена Павловић додала је да им је предлог враћен, уз образложење да претходно мора да прође Одбор за европске интеграције јер је употреба родно осетљивог језика наводно један од услова за приступање Србије Европској унији.
"Нећемо се зауставити на томе предали смо одбору, па сад чекамо и шта буде биће. Појачаћемо притисак, овај закон мора да се у наредним месецима стави ван снаге. Ја се прва изричито противим да ме неко назива адвокатица или још горе адвокаткиња. Такође, позивамо све медије и грађане, да нам се слободно обрате уколико буду имали било какве непријатности због овог закона, будући да је њиме предвиђено и кажњавање уколико не користите родно осетљиви језик", рекла је Павловић.
Адвокат Миленко Радић рекао је да је 2021. предата иницијатива за оцену уставности овог закона, као и да су после дужег чекања добили одговор Министарства за европске интеграције на питање да ли је усвајање овог закона обавеза према ЕУ.
"У марту смо добили одговор који је потписала министарка Татјана Мишчевић да нисмо у обавези да усвајамо овај закон, када су европске интеграције у питању. Што се тиче Уставног суда, добили смо договор да су се они у септембру 2021. обратили скупштинском Одбору за уставна питања и тражили да се изјасне у вези са иницијативом за оспоравање закона, али до сада нису добили одговор од њих", објаснио је Радић.
Он је објаснио и да је аутор појма род у овом закону, за који се иначе водила електронска јавна расправа од фебруара до марта 2021, Уницеф, а да целокупан концепт џендерске равноправности потиче од агенције УН вумен (UN women) чије је препоруке усвојио својевремено и Савет Европе.
"У тим препорукама истиче се да је посебно важна група трансџендер и да би било добро да сви могу да се изјашњавају како хоће. Тај предлог прихватило је девет земаља у којима можете без било какве документације, медицинских процедура или било чега другог да се изјасните ког сте рода. Пре две године добио сам податак да постоји 74 родова, а недавно је била вест да власти у Сан Франциску на свом службеном формулару имају 97 родова", рекао је Радић.
Посланик "Ми, снага народа" Александар Павић подсетио је да је Српска православна црква последњи пут затражила да се овај закон стави ван снаге 24. марта ове године.
"Мислим да није случајно што је то било на 25. годишњицу НАТО бомбардовања јер овај закон је наставак те агресије, хибридни рат који се води против српског народа. Ово је део пројекта промене свести народа", навео је Павић.
О закону су на конференцији за медије говорили и србисти, стручњаци из институција које се баве стандардизацијом и нормом српског језика из Одбора за српски језик, Матице српске и Института за српски језик Српске академије наука и уметности.
Закон о родној равноправности је насиље мањине над огромном већином говорника српског језика мушког и женског пола, насиље какво нису спроводили ни диктаторски режими попут црвених Кмера, рекао је председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.
"Одбор је више пута указао у јавности да српски језик није дискриминаторан ни према коме па ни према особама женског пола. Српски језик има у својој структури механизме за указивање на пол сваке особе, има стваралачке механизме за грађење нових речи, па и фемининатива", рекао је Танасић.
На ово је указала и проф. др Исидора Бјелаковић, професор Филозофског факултета и члан управног и извршног одбора Матице српске која је истакла да у нормативној граматици постоји поглавље о употреби социјалних фемининатива и објашњење како употребљавати именице за занимања у женском роду.
"Уместо тога на сајту владе појавили су се приручници аутора који често нису лингвисти. Између осталог, у тим приручницима имате грубе материјалне грешке, за или се каже да је речца што је као када бисте рекли да је око основи орган чула слуха. И тај приручник постаје узорно штиво за будуће уџбенике уместо нормативне граматике", рекла је Бјелаковић.
Она је истакла да се увођењем родно сензитивног језика укида општост или генеричност језика.
"Категорија рода овде је друштвени конструкт, а знамо да родова у свету има на десетине. То води ка потпуном језичком хаосу где више нећете бити у обавези да употребљавате само мушки и женски род, он, она, већ и они, оно, оне и да то слажете са придевима и глаголима који уз те речи иду", навела је Бјелаковић.
