Србија и Балкан
Министарка правде Србије: Спонзори резолуције о Сребреници саботирају истину и стигматизују Србе
Предлог резолуције потпуно искривљено представља контекст и догађаје који су уследили након пада Сребренице, каже Маја Поповић
Намера подносилаца предлога резолуције о Сребреници је стигматизација српског народа, а тај документ је део политичко-пропагандне концепције која осујећује сваку нормализацију односа на подручју бивше Југославије, оцењује министарка правде Републике Србије Маја Поповић.
Уз то истиче да су главни протагонисти ове резолуције највише допринели саботирању процеса утврђивања истине о догађајима с простора бивше државе и вођењу смислених расправа о правним, па и политичким квалификацијама тих догађаја.
"Квалификација догађаја који су се одиграли у Сребреници као 'геноцида' је недопустива, нетачна, и правно неприхватљива. Посебно се мора имати у виду да геноциднa намера није постојала, нити је таква намера икада доказана, а што су потврдили и највећи светски стручњаци, као што су Ефраим Зуроф и Јехуда Бауер", каже Поповићева у интервјуу за "Вечерње новости".
Додаје да се нацрт резолуције о Сребреници заснива на политичко-пропагандном наративу који је далеко од стварних догађаја који су се одиграли у Подрињу јула 1995, док затварање очију за злочине који су се догодили над српским становништвом не доприноси одржавању тешко успостављеног мира међу народима у региону.
"Предлог резолуције потпуно искривљено представља контекст и догађаје који су уследили након пада Сребренице. Њиме се прикривају догађаји у вези са Сребреницом од 1992. до 1995. и монструозни злочини над српским становништвом. Предлагање ове резолуције после 30 година покушај је поновне дестабилизације односа у региону која може имати несагледиве последице. Ово посебно из разлога што је правда за српске жртве на простору бивше Југославије била недостижна", истиче министарка правде.
Што се тиче евентуалног покретања ревизије тужбе БиХ против Србије, те се затражи исплата ратне одштете уколико се 23. маја у УН усвоји резолуција о геноциду у Сребреници, каже да пошто геноцида у Сребреници није било, не постоји правни основ за ревизију постојеће пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије нити за покретање неког новог поступка пред Међународним судом правде или било којом другом институцијом.
Одговарајући на питање о угрожавању живота хашких оптуженика Радована Караџића и Ратка Младића због немарног односа затворских управа, рекла је да Србија годинама инсистира да сви њени држављани који су осуђени пред Трибуналом за бившу Југославију казну затвора служе у својој земљи и да је на свим седницама Савета безбедности на којима су разматрани извештаји о сарадњи са Трибуналом Србија недвосмислено истицала да ће наставити да се бори за поштовање међународног права, те да озбиљно схвата своју обавезу да сарађује са Трибуналом.
"Српске власти континуирано указују на нељудске услове у којима се налазе Срби против којих се воде или су окончани поступци пред Трибуналом. Њима се не пружа адекватна лекарска нега, онемогућава им се право на посету од стране чланова породица, ускраћује им се право на боравак на отвореном простору у току дана... Све су ово основна људска права која су загарантована међународним документима, а у развијеним државама Западне Европе се нашим држављанима ова права ускраћују", закључила је Поповићева за "Новости".
