Србија и Балкан
Међународна комисија: У Сребреници није било геноцида
У извештају се наводи да, иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, убијене на најстрашнији начин, и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити
У Сребреници се није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште, пише у извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. године, који ће сутра бити разматран на посебној седници Народне скупштине Републике Српске.
У извештају се наводи да, иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, убијене на најстрашнији начин, и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити.
Даље се наводи да је постојао план Војске Републике Српске да преузме контролу над територијом саме енклаве Сребреница, а таква акција је била од војног значаја из више разлога, јер је то подручје било под контролом наоружаних бригада 28. дивизије тзв. Армије Републике БиХ, чије је седиште било у Сребреници.
Стално је постојала претња од наоружане 28. дивизије под командом Насера Орића, а јасно је да те трупе нису само постизале војне успехе, већ су починиле и ратне злочине над српским становништвом у њиховим селима, оценила је Међународна комисија.
"Управо су директиве седам и 7/1 ВРС донете због претећих напада од хрватских и муслиманских снага. Анализирајући директиве, постаје јасно да је напад на енклаву био заснован на војној нужности, односно да је главни циљ био потпуно физичко одвајање Сребренице од Жепе чиме се требало спречити појединачно комуницирање између ових енклава", пише у извештају.
У закључцима Комисије наводи се да није постојала намера да муслимани буду заробљени и убијени.
"Да је уистину постојала демилитаризована енклава Сребреница под заштитом УН, како је и требало бити, таква ситуација одговарала би руководству Војске Републике Српске, с обзиром на чињеницу да би им то омогућило распоређивање војника на неком другом фронту и засигурно не би планирали акцију заузимања Сребренице", наводи Комисија.
Комисија тврди да је из правне перспективе важно разликовати војни напад на Сребреницу, од масовних убистава која су уследила након напада.
"Утврђено је да је ултиматум који је Ратко Младић објавио био у складу са једногодишњом праксом, уведеном већ у Директиви четири донесеној у новембру 1992. године, где је наведено да се разоружају војно способни и наоружани мушкарци, а уколико не пристану, наређено је да буду уништени. Масовна погубљења након 12. јула лако се могу прихватити као стравична последица одбијања предаје", наведено је у закључним разматрањима.
Међународна комисија указује да налази Трибунала у Хагу о геноциду неће издржати тест времена јер је Комисија уверена да се злочини у Сребреници "не могу сматрати геноцидом према одредби Члану шест Римског статута у комбинацији са образложењем да се такво понашање мора догодити у контексту обрасца сличних поступака усмерених против те групе, или да је то понашање само по себи могло проузроковати такво уништење".
"У ширем смислу, од пресудног значаја за превенцију будућих геноцида је да се појам геноцида као злочина над злочинима не сме разводнити. Ако би се тај термин тако олако користио, као у случају догађаја у Сребреници током јула 1995. године, на крају би постао бесмислен. Ако се такво правно разумевање оствари у будућности, наводи о геноциду постали би редовни сапутници сваке војске и заједнички за све сукобе и што је најважније носили би са собом мале последице", упозорава Комисија.
Комисија се бавила и бројем страдалих у сребреничкој регији, првенствено бројем убијених муслимана, напомињући да је до сада било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвајавши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили.
Налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио, и утврдила је да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији.
"Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно 4.000 до 5.000 припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама. Погубљење 2.500 до 3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин. Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава", наводи се у закључцима, преноси Срна.
Влада Републике Српске подржала је раније ставове изнесене у закључцима извештаја Комисије, те потврђује да је термин "геноцид" за Сребреницу нетачан и неприхватљив и стога Влада ту квалификацију трајно одбацује.
Ово се одбацује имајући у виду да је минималан број припадника муслиманских снага/ратних заробљеника, заробљених и погубљених, између 1.500 до 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000, а од којих је један број размењен, наводи се у закључцима Владе Републике Српске.
Влада је уверена да ће једино целовито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и у целој БиХ, допринети јачању поверења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.
Влада изражава свој пијетет према свим жртвама и њиховим породицама из трагичног сукоба у БиХ, осуђује ратне злочине почињене на свим странама и захтева недискриминаторско процесуирање свих одговорних за ратне злочине на свим странама.
Комисијом од 10 светских експерата председавао је Израелац Гидеон Грајф.
Комисија је формирана одлуком Владе Српске у намери да целовито сагледавање догађаја у Сребреници и њеној околини допринесе јачању поверења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.
Извештај са више од 1.000 страна текста је доступан на сајту ове комисије као и на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
