Србија и Балкан
Књига "Обавештајне службе": Интриге у безбедносној науци
Током вишедеценијског рада оперативци кроз теорију и праксу долазе до већег обима информација, али због обавеза чувања тајни било је могуће презентовати само мањи део знања о раду обавештајних служби
Уџбеник "Обавештајне службе" групе аутора – проф. др Марка Парезановића, проф. др Реље Жељског и проф. др Љубомира Стајића – иако намењен студентима и настао као резултат реализације наставе из истоименог предмета на основним студијама из програма Право, безбедност и унутрашњи послови на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, идеално је штиво за сваког ко жели да објективно, критички и конструктивно преиспита постојећа сазнања о атрактивној научној теми као што је спознаја улоге и значаја обавештајних служби.
Уз поштовање критеријума тајности, ова књига нуди увид у једну од највећих непознаница и најинтригантнијих тема у безбедносној науци – особености, начини организовања и функционисања, конкретни задаци и програмска оријентација, идеолошко-политичка позадина, кадровски потенцијали, руководно-управљачка динамика и специфична средства и методе које обавештајне службе користе у свакодневном раду, пише лист "Печат".
Током вишедеценијског рада оперативци кроз теорију и праксу долазе до већег обима информација, али због обавеза чувања тајни, наводи се у уводном делу, било је могуће презентовати само мањи део знања о раду обавештајних служби.
Међутим, управо то искуство је омогућило да се изврши поуздана селекција јавно доступних извора података, од стручне литературе до медијских извештаја, који су, уз ставове, коментаре и виђења аутора, резултирали веродостојним и у свакодневној пракси провереним штивом.
Предмет "Обавештајне службе" у овом уџбенику сагледан је из три аспекта. Први је научно-теоријски и практични аспект, други организационо-функционални са посебним освртом на снаге, средства и тактику рада, а трећи се односи на руковођење обавештајним службама и начине и облике њихове демократске контроле.
Анатомија једног случаја
Како би се стекао увид о томе шта се све може сазнати у овом вредном издању, наводимо један сегмент из уџбеника "Обавештајне службе".
Директор хрватске Сигурносно-обавештајне агенције Даниел Маркић септембра 2022. у интервјуу естонским медијима, под насловом "Шеф хрватске обавештајне службе: Изјаве српских политичара изазивају забринутост", између осталог, изнеооси ставове да су "након руске инвазије на Украјину, нестале и црвене линије у комуникацији између Србије и Хрватске, те да агресивније понашање Србије забрињава Хрвате", да би "Русија могла да искористи наш регион за стварање 'прокси' сукоба", а одмах затим у тај контекст уклапа и тезу да "Русија има снажно упориште у Србији и тамо развија веома посебне односе. Русија, такође развија и веома посебне односе са Републиком Српском у Босни и Херцеговини".
Потом је направио паралелу између наступа Русије према Украјини с поступањем Србије према Хрватској 1991. године, јасно оптужујући нашу земљу да је тада извршила агресију, што све скупа званични Загреб нагони да и у актуелним околностима "мора бити на опрезу", недвосмислено инсинуирајући да би Србија наводно могла приступити дестабилизацији безбедности региона.
При томе је на више места поновио тезе према којима је Србија искључиво одговорна за сукобе вођене на тлу Хрватске током деведесетих година. Иако је у поменутом интервјуу, који је пренет и на званичној интернет-презентацији СОА, апострофирао "тежњу Хрватске за нормалним и лаким односима са Србијом", Маркић је, примера ради, почетком марта 2023, у функцији на којој се налази имао званични сусрет са "председником владе" тзв. Косова Аљбином Куртијем, у чијој пратњи је био и "директор" тзв. Косовске обавештајне агенције Петрит Ајети. Овај, најблаже речено, и по више основа, атипичан састанак, такође је био пропраћен у регионалним медијима, као и објавом са заједничким фотографијама на званичном сајту СОА.
