Србија и Балкан
Бугарски председник се жалио на положај ове мањине у Србији: Стигао му одговор
По речима председника Националног савета бугарске националне мањине у Србији, пример добре праксе, када је реч о мањинама, јесте какве односе данас имају државе Србија и Мађарска, и тај пример би требало преписати када су односи Србије и Бугарске у питању
"Бугарска национална мањина није дискриминисана у Србији. Задовољни смо нашим положајем и односом државе Србије према нашој мањини".
Овако данас за РТ Балкан говори Стефан Стојков, председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији коментаришући јучерашњу изјаву бугарског председника Румена Радева који је рекао "да би Софија могла преиспитати подршку чланству Србије у ЕУ" због, како је навео, "начина на који се Београд односи према бугарској мањини у земљи".
"Заиста, не знам у ком контексту је председник Радев то рекао. Као председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији задовољан сам односом Републике Србије према нашој мањини", изричит је Стојков.
Он подсећа да национални савети мањина имају ингеренције у образовању, култури, информисању и службеној употреби језика. У Србији је по последњем попису око 12.000 Бугара, мада, наш саговорник сматра да их је у нашој земљи више од 100.000 али да није у питању процес асимилиације, "Србија је демократска земља", већ пре нека врста мимикрије.
"Лично сам задовољан колико држава Србија улаже у општине у којима углавном живе Бугари а то су Босилеград и Димитровград када су ове четири области у питању. Бугари живе по читавој Србији, у Сурдулици, Врању, Пироту, Бабушници, Нишу, Београду, Банату... И не само у те четири области, држава Србија улаже и у путеве и у здравство, у дигитализацију, у друге области. У овом тренутку заиста не знам у ком контексту је председник Радев то мислио", каже Стојков.
Када су главни проблеми са којима се бугарска мањина у Србији сусреће, на првом месту су они економске природе, питање запошљавања, инвестиција, наставља Стојков, како би људи остали да живе и раде у том крају.
"Исте проблеме имају и наши комшије Срби у овим општинама, и бугарска национална мањина ни у ком случају није дискриминисана у односу на Србе. У Босилеграду је председник општине Бугарин, директори школа- дискриминације нема", каже Стојков.
Председник Бугарске Румен Радев пре неколико дана доделио је највише државно признање ове државе, Орден Старе планине, Ивану Николову, председнику Културно-информативног центра у Босилеграду.
Како су пренели медији, Николов је током церемоније рекао да идеологија власти у Београду води репресији над бугарском мањином.
"Идеологија која и данас гранатира, пали и претреса бугарске културне и информативне центре, која одузима бугарске књиге, води судске процесе и људе који бране своје национално и људско достојанство подвргава насиљу, прогону и прислушкивању", рекао је Николов.
Реагујући на ову изјаву, Стефан Стојков, председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији каже за РТ Балкан да се "ради о изјави појединца који представља културни информативни центар који има три члана", и то "никако не одсликава нашу националну мањину".
"Он се самоиницијативно проглашава лидером наше националне мањине а зна се како добија поверење народа, на изборима. Они не излазе на изборе а коментаришу. То што је рекао Николов је његов лични став и субјективни осећај. Нажалост, зашто је то рекао, заиста не знам. Добро знам да председници Вучић и Радев, не само што су председници две државе, већ су и велики државници. Сигуран сам да ће они у будућности сести и наћи начина не само да буде боље Бугарима у Србији, већ и свим грађанима и у Србији и Багарској", каже Стојков.
По његовом мишљењу, пример добре праксе, када је реч о мањинама, јесте какве односе данас имају државе Србија и Мађарска. Он би, додаје, "искрено волео да такве односу у блиској будућности имају Србија и Бугарска" и да "би сарадњу Србије и Мађарске требало буквално преписати када су односи Србије и Бугарске у питању".
"У Бугарској једноставно треба да виде како Мађарска издваја средства за своје сународнике у Србији и кроз национални савет и кроз друге институције како је то предвиђено уставом и законима Републике Србије а не да се финансирају неке НВО, не знам како. Мађари у Србији имају доста од своје матице и ми желимо да се тај пример просто препише, копира како држава матица помаже своје сународнике. Био сам код Мађара у Суботици пре две године, и они су ми тада рекли да су председници две државе 2012. године сели, разговарали, договорили се о свему и онда је све кренуло на боље. И овде треба тако да буде, да седну председници држава или председници влада и да све крене у бољем смеру", каже Стојков.
Он понавља да је једини легитимни представник Бугара у Србији Национални савет ове мањине, а не нека невладина организација, да се поверење добија на изборима и да је листа Владимир Захаријев добила 13 од 19 мандата.
Стојков у разговору за РТ Балкан није данас могао да каже шта би могао да буде циљ изјаве председника Бугарске.
"Понављам, не знам у ком контексту је то рекао. Имали смо састанке када је долазио два пута у Димитровград, када су овде били председници, коментарисали смо, наравно увек има места да се ствари побољшају, у образовању, култури, информисању, свим сегментима живота, али, држава Србија подједнако овде води рачуна о свим својим грађанима, па тако и о Бугарима", каже Стојков и као пример добре сарадње истиче да деца из ове заједнице када заврше средњу школу, одлуком Владе Бугарске, имају право да у Бугарској, уз стипендију, студентски дом, упишу одговарајуће факултете.
Иначе, Бугарска је пре три године ставила вето на интеграције Северне Македоније у ЕУ оптуживши владу у Скопљу да подстиче говор мржње против Бугара.
Бугарска је тада као услов за одобрење чланства Скопља у ЕУ затражила да Северна Македонија измени свој Устав како би се Бугари навели као један од "конститутивних народа". Бугарска такође не признаје македонски језик, већ га сматра дијалектом бугарског, нити признаје постојање македонске мањине у Бугарској.
