"Завођење за Голеш планину": У чијем је интересу проширење ЕУ на Западни Балкан?

Проширење на Исток и Западни Балкан је геостратешки императив Европске уније, оцењује министар спољних послова Португала Пауло Рангел у ауторском тексту за "Еуроактив", најављујући тако да ће и нови Европски парламент, за који су тренутно у току избори, наставити бесконачну причу о проширењу "европске породице", у коју смо, бар тако причају већ годинама, сви добродошли.

Изборни манифести европских партија: Да се испуни обећање Србији, али и Приштина да постане кандидат

Но, како каже геополитичар Миломир Степић, "у те приче више нико и не верује".

"Да су то хтели да учине, давно би и учинили, али они све време испостављају нове захтеве и тако нас држе на кратком ланцу. Још је познати теоретичар цивилизације Хантингтон написао да су и НАТО и ЕУ – интеграције Западне цивилизације. А ми не припадамо Западној цивилизацији и било би потпуно апсурдно да ту улазимо, без обзира на то шта нам обећавају", оцењује саговорник РТ Балкан.

Изјаве о проширењу на Западни Балкан су, како то Степић види, а народским речником речено – чисто "завођење за Голеш планину", односно, најобичније празне приче.

"Њима тренутно можда тренутно јесте у интересу да, поготово у контексту рата у Украјини, обезбеде да им у залеђини не остане нико ко није на њиховој страни. Али ми ту нисмо имали интереса никад, а поготово не сад кад су и НАТО и ЕУ у великим проблемима. У ЕУ бисмо били у подређеном положају, морали бисмо да испуњавамо захтеве и да бисмо и ушли, а после тога – и да ту останемо. А ти захтеви, као што видимо, могу бити и захтеви за увођење санкција некоме коме не бисмо смели то да урадимо. Руси и Кинези, на пример, не би осетили наше санкције, али бисмо их ми итекако осетили", уверава Степић.

Керијева "линија ватре"

Дипломата Зоран Миливојевић, коментаришући Рангелов став, објашњава да Португалија припада оној струји у оквиру ЕУ, која сматра да Западни Балкан има приоритет када је реч о проширењу, те да нема основа да Украјина буде приоритетнија од Западног Балкана. Насупрот Португалији је друга струја, коју чине Пољска и Балтичке земље, па и "Зелени" у Немачкој", а они верују да Украјину у ЕУ "треба примити већ сутра".

Жиофре: Није време да Србија јача односе са Русијом

Јасно је, међутим, да је интерес Запада да и наш регион укомпонује у "трансатланску заједницу", али то, према његовим речима, подразумева решавање отворених питања, односно потврду "државности" Косова и Метохије и потпуну централизацију Босне и Херцеговине.

"У ЕУ нема ни унутрашњих ни политичких ни правних аргумената за проширење, из простог разлога што у самом блоку нема сагласности око тог питања. Добар део земаља се томе противи и сматра да чак ни оваква ЕУ не функционише како треба. Има и оних који верују  да би проширење оптеретило ЕУ и финансијски и политички. Али, огроман је притисак да се преко проширења реализује стратешки циљ, а то је заокруживање западних интереса у Европи", истиче Миливојевић.

Он подсећа да је својевремено, амерички државни секретар Џон Кери (из Обамине администрације) говорио о томе да се низ европских земаља, међу којима је и Србија, налази на "линији ватре" кад је реч о односима Вашингтона и Москве. Кери је, наиме, 2015. године прецизирао да су на тој линији и такозвано Косово, Црна Гора, Македонија, али и Грузија, Молдавија и Придњестровље.

"У међувремену, Црна Гора и Македонија су примљене у НАТО, а видимо шта се дешава са Грузијом и Молдавијом. Украјину тек и да не помињемо. То је та геостратегија која фигурира већ десет година и усмерена је према Русији, а очигледно је какав је притисак да би се тај простор заокружио", истиче Миливојевић.

Обраћање Фица: Западу сметало кад сам одбио бомбардовање Београда

Саговорник РТ Балкан подвлачи и да је ЕУ, која је раније била економски и мирнодопски пројекат, тренутно "стриктно политичка организација у функцији западних интереса".

"Услови за проширење дефинисани у Лисабонском уговору и Копенхашким критеријумима нису више у првом плану, већ су у првом плану геополитички интереси. То смо видели и на примеру уласка Румуније и Бугарске у ЕУ, иако ниједна од ових држава, када је реч о испуњењу потребних услова, није била спремна. Одлука о њиховом чланству била је геополитичка одлука", уверава Миливојевић.

Примиће нас, дакле, ако они одлуче да им је корисно. Али, да ли ми уопште желимо да уђемо у ЕУ? Има ли Србија користи да буде члан организације која се свела на искључиво политичко раскусуравање Запада са неистомишљеницима?

"Нема ни говора о нашем уласку у ЕУ и Србија уопште ту није тема. Прво јер је потребно спровести реформе, а друго и далеко важније, зато што постоје политички услови који се односе на нас, а које Србија у складу са државним и националним интересима неће прихватити, јер се од ње тражи да се одрекне Косова". подвлачи Миливојевић.

Европска унија свакако Србију не третира подједнако као све друге, уверава наш саговорник.

"Они не доводе у питање ни Молдавији ни Грузију, па чак ни  Украјину које имају територијалних проблема и практично ни не управља на сопственој територији, а да не причам о томе што су примили Кипар. Ако ће и нас да приме са Косметом, то је друга прича", закључује наш саговорник.