Србија и Балкан
Пројекат "Јадар" опет у жижи јавности: Колика је рудна рента у Србији?
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је током расправе о буџету за 2024. да је висина рудне ренте у нашој земљи међу вишим у свету, чиме можемо да се поредимо са развијеним рударским земљама као што су Јапан, Аустралија, Бразил, Русија и Индонезија
Пројекат "Јадар" поново је у жижи јавности, а како пише "Фајненшел тајмс" Србија се спрема да "Рио Тинту" да "зелено светло" за отварање једног највећих рудника литијума у Европи, који би могао да да значајан подстицај европском индустрији електричних аутомобила.
Председник Србије Александар Вучић је за британски лист рекао да је добио "нове гаранције" од те компаније, као и да ће се ЕУ побринути да сви еколошки услови у долини Јадра бити испуњени.
Вучић је истакао и да верује да ће од лидера држава чланица ЕУ добити гаранције да ће у Србију доћи још инвеститора, пре свега у секторима производње батерија и електричних возила.
Пројекат "Јадар" велики потенцијал за нашу земљу
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла за ТВ Хепи да пројекат "Јадар" представља велики потенцијал за нашу земљу, због чега је потребна одговорна и озбиљна дебата парламентараца у којој је неопходно водити рачуна о интересима Србије.
Брнабићева је истакла да Србија треба да искористи све шансе и да се не одриче својих потенцијала за бржи раст и развој.
"'Рио Тинто' је изашао са том студијом о процени утицаја на животну средину и то су озбиљни документи, које су радили неки од најеминентнијих професора и стручњака из земље и иностранства. Ми ћемо у сваком смислу бранити интересе Србије, како у економском смислу, тако и у смислу богатства и већих плата и пензија и свега онога што пројекат може да донесе читавој Србији, а посебно Лозници, Крупњу и околини", рекла је Бранбићева.
"Рио Тинто": Пројекат је безбедан
Реагујући на чланак "Фајненшел тајмс": Србија даје "зелено светло" за копање литијума у долини Јадра, a који је објављен на нашем порталу, огласила се компанија и која је саопштила да нацрт студија процене утицаја на животну средину, које су реализовали независни стручњаци, показује да се Пројекат "Јадар" може развити на безбедан начин и у складу са највишим стандардима заштите животне средине Републике Србије и ЕУ.
Шта је рудна рента и колика је у Србији?
Минералне сировине, попут руда бакра и гвожђа, угља, нафте или гаса, природно су богатство у власништву државе Србије, односно њених грађана и због тога фирме које их експлоатишу морају држави да плате накнаду за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, која је позната и под називом рудна рента.
Висина рудне ренте је прописана Законом о накнадама за коришћење јавних добара. Основица за рудну ренту је приход који је фирма остварила од искоришћених или продатих минералних сировина, а стопе рудне ренте су одређене у процентима.
Проценти варирају у зависности од минералне сировине - рудна рента за угаљ је три одсто од прихода, за металичне руде је пет одсто, а за нафту и гас седам одсто.
Како се расподељује рудна рента у Србији?
Од уплаћене рудне ренте - 60 одсто припада буџету Србије, а 40 одсто општини на чијој се територији врши експлоатација. А уколико се експлоатација врши на територији Војводине, онда се новац од ренте дели тако да 50 одсто иде у републички буџет, 10 одсто у покрајински, а 40 одсто у буџет општине на чијој се територији врши експлоатација.
Ђедовић Хандановић: Рудна рента у Србији међу вишим у свету
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је током расправе о буџету за 2024. годину у Народној скупштини Републике Србије да је висина рудне ренте у нашој земљи међу вишим у свету чиме се можемо поредити са развијеним рударским земљама као што су Јапан, Аустралија, Бразил, Русија и Индонезија између осталих.
Министарка је истакла да је у првих десет месеци текуће године од накнада за рудну ренту у буџет Републике Србије уплаћено преко 15 милијарди динара што је повећање за 10 одсто у односу на првих десет месеци прошле године, наводи се на сајту ресорног министарства.
"У јавности и одређеним политичким круговима се нон стоп појављују погрешне информације о висини рудне ренте и говори да неко 'извлачи' рудна богатства радећи против интереса наше земље. То није тачно. Такве изјаве углавном долазе од оних који немају довољно везе са струком и рударским позивом", нагласила је она.
"Висина накнаде у Републици Србији у делу метала је међу вишим у свету и регулисана је Законом о накнадама за коришћење јавних добара. За металичне минералне сировине у примени је обрачун накнаде према приходу који обвезник остварује од искоришћених или продатих минералних сировина и износи 5 одсто од прихода, или је пак обрачун нето приход од прераде када она постоји. У првих десет месеци ове године од рудне ренте у буџет Републике Србије уплаћено је 15,7 милијарди динара што је повећање од 10 одсто у односу на првих десет месеци прошле године", додала је она.
