Сезонске послове опет нема ко да ради: Плата за сезонце од 1.000 до 3.000 евра

Сезонски послови међу младима веома су популарни, али има и радника у зрелим годинама који у сезони годишњих одмора додатно зарађују.

Милош Турински из Инфостуда каже за РТС да послодавци већ пар година имају велику муку да пронађу кандидате, односно заинтересоване који ће се бавити управо тим пословима, јер велики број наших људи заправо и одлази пут иностранства, нарочито Јадрана, када је реч о угоститељству.

Са друге стране, наглашава да су кандидати и мало избирљиви, али с разлогом, јер неки послови могу бити заиста тешки.

Ова мапа показује "посао из снова" за људе широм света: Које занимање је најтраженије у Србији

Иако је сезона за брање малина почела са почетком јуна, многа домаћинства још увек оглашавају потребу за радницима, који традиционално у Србију долазе из Румуније и Бугарске.

"Плата преко 120.000 динара. Берба почиње почетком јуна. Стан и храна обезбеђени", наводи се на једном од огласа где се ради по 12 сати дневно, до 25 радних дана.

Турински додаје да су дневнице за сезонско брање воћа на неким местима поприлично добре, али да то није правило.

"Може се десити да вам дневница не буде довољна, а кандидати истичу да су то заиста и тешки послови – 10 сати се ради на отвореном, под сунцем, заиста није лако и није за свакога", наводи Турински.

Напомиње да рад у пољопривреди није препоручљив за пензионере због своје тежине, али да су ту послови чувара и продавца сладоледа.

Указује да постоје много послова који су згодни за студенте, јер могу да се раде и хонорарно, и пола радног времена.

"Дуги низ година популарна је достава, где се може самостално одређивати сатница, колико ће дневно уложити времена, али сходно томе ће им бити и зарада", каже Турински. Та зарада се, према изјавама странаца из Узбекистана који најчешће обављају послове у достави, креће од 1.000 до 2.000 евра.

Турински наводи да су на списку и послови који су дошли с пандемијом ковида, кол-центри.

"Студенти могу да их раде од куће, пар сати дневно и да их јако добро уклопе са својом школовањем", каже он, додајући да се ови послови могу подвести под привремене и да могу трајати и годинама.

Напомиње да у угоститељству послови нису нужно сезонски, само је већа потражња у летњим месецима, баш из разлога великог броја одлазака наших радника пут Јадранског приморја, нарочито у Хрватску, Црну Гору и Словенију.

"Од априла, ту су поред конобара потребни и кувари који су свуда дефицитарни а траже се и спремачице, хостесе и промотери. Велика је потражња, али и могућност добре зараде", каже Турински.

Плате конобара у Србији крећу се од 60.000 до 120.000 динара, док дневница за шанкере и келнере може да износи од 2.200 до 3.000 динара.

У Црној Гори конобари могу да зараде од 700 до 1.100 евра, уз плаћен смештај и храну, а зарада се увећава за 3.000 евра у просеку у случају да овај посао обављате у Хрватској.

Зараде кувара на црногорском примирју иду и до 1.500-2.000 евра, а на хрватској обали и до 3.000 евра.

У Београду професионалним куварима са искуством нуди се од 100.000 до 150.000 динара.

Према речима Туринског, у овом тренутку преко "Инфостуда" у понуди је више од 3.000 активних огласа за посао.

Турински каже да што се тиче послова који захтевају одређену стручну спрему, код нас још од 2015. године траје већа потражња за радницима са средњом стручном спремом.

Због недостатка радне снаге, у Србију су дошли грађевинци из Индије и Турске, возачи из Шри Ланке, достављачи из Узбекистана, закључује саговорник РТС-а.