Писце "превели", па ћутке завели: Отимачина српског стваралаштва у Црној Гори

Отимачина српског стваралаштва у Црној Гори и прекрајање српскојезичке историје из времена бившег режима Мила Ђукановића настављени су и након "ослобођења" 30. августа 2020. године и пада Демократске партије социјалиста.

У свим тамошњим библиотекама на "црногорски језик" заведена су не само дела Петра I и Петра II Петровића Његоша, краља Николе, него и савремени српски писци.

Национална библиотека "Ђурађ Црнојевић" на Цетињу правда се, "међународним кодом" који само препознаје "црногорски језик".

"Опет смо 'заведени' и 'преведени' на црногорски језик. Ми, који живимо у Црној Гори, малој држави, заиста смо често сведоци великих апсурда. Говорим са становишта српског писца, који је од свог књижевног постања био једино српски писац, припадајући српском језику и ћирилици, а онда је одједном, једног јутра (тако би почела бајка), у тетраткама црногорских библиотека освануо уписан као стваралац црногорскога језика, заведен и преведен такође на црногорски, упркос свему реалном, истинитом и могућем", каже за "Новости" песникиња Милица Бакрач.

Дакле, 'превели' су нас, и ћутке завели, иако је наш језик српски! Све ово се догађа иако се, како каже, декларише као савремена српска књижевница, иако пише и објављује искључиво на ћирилици, иако је "Азбучником" бранила српски језик, иако су Свети Сава, Немањићи, Петровићи, КиМ, Видовдан, одбрана светиња Српске православне цркве у Црној Гори – мотиви који су заступљени и у њеној љубавној поезији.

"Иако је мој сонет песма и пјесма. Екавица и ијекавица! Коме бих написала 'Вуковање', басну за децу, да нема Вука Караџића и осталих неколико великих вукова (мојих). A они су нас завели, мислећи да наши издавачи, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори и Институт за српску културу, неће открити сумњиве путељке који сежу за 'Голеш планину' њиховог деценијског завођења, превођења, отимања, присвајања, преименовања оног што им природно, духовно, морално, емотивно и људски не припада" додаје саговорница "Новости", тражећи одговор на питање – шта сада предузети и урадити.

"Наши издавачи су ушли у ту тиху 'борбу непрестану', а ми, њихови писци, осим што се надамо да ће из те приче изаћи као победници, помогнимо им. Чиме и како? Језиком српским и ћирилицом. Поновимо и подвуцимо опет и опет, коме наше дело припада! И за крај, да нам не буду утеха они који су 30. августа 2020. напрасно прешли на ћирилицу да би нам се приближили, вођени мантром Привременог Вође, који ускликну: Победили смо, нема реваншизма! Отворимо очи, јер, све што се напрасно деси, брзо и утихне, а њихов реваншизам усмерен ка српском језику, изгледа, не јењава", закључује Милица Бакрач. 

Председница Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелица Стојановић рекла је у разговору за "Новости" да је у новоцрногорској (аб)нормалности, реалност сасвим другачија.

"Угрожена су интелектуална права појединаца, али се пре свега фалсификује целокупно српско језичко благо на просторима данашње Црне Горе. Управа Централне библиотеке покушала је да се 'оправда' изговором да би увођење српског језика и писма у наведени систем (а могуће и бошњачког, хрватског и албанског), усложила њихов рад и довело до великих трошкова, те да се и у Србији и у Словенији, бира за нормативну базу само један језик (један код)", истиче проф. Станојевић.

"Ова аналогија сигурно није адекватна, између осталог и из разлога што се упркос свему, за српски језик и на попису изјаснио највећи број црногорских грађана. Уз то, довољно је само погледати уставе Србије, Словеније и Црне Горе и уверити се да је у Црној Гори језичка ситуација сасвим другачија. Очигледна је дискриминација српског језика као језика у службеној употреби и то за рачун политички наметнутог службеног црногорског језика. Из разговора у Централној библиотеци сазнали смо да БиХ има два софтвера, посебан за Републику Српску, посебан за Федерацију. Из тога се може закључити да ситуација не мора бити униформна", додаје.

Политички перфидни модели

Члан Удружења књижевника Црне Горе Милица Краљ ствара искључиво на српском језику. Она је поднела захтев Централној библиотеци на Цетињу да се из наведене базе података поред њеног имена уклони "црногорски језик". 

"Једина и надасве јединствена, непроменљива чињеница је да ја пишем на српском језику и ћирилици и да нема те каталогизације и тих политичких перфидних модела који то могу променити", каже за "Новости" Краљ.

"Рођена сам у Крушевцу, своје књиге (поезије, есејистике, књижевне критике...) и хиљаде и хиљаде текстова и то баш о статусу српске књижевности у Црној Гори, објавила сам на српском језику и ћириличном писму. Српска књижевност у Црној Гори, она сабиратељка духовности, модерности, традиције, наслеђа, авангарде... и пише и дише српском речју чијем духу припада", закљчује она.