Србија и Балкан
Хоћемо ли имати ко да нам подучава децу? Само једна особа би да упише Наставну хемију
За Општу физику јавило се пет кандидата, за студије Историје заинтересовано је само 64 ученика иако је 100 слободних места, док је за српски језик, као и прошле године, пријављено 100 студената за предвиђених 250 планираних места
Да у Србији све мање студената жели да се школује за наставни кадар, јасно је сваком ко "баци поглед" на број пријављених кандидата за упис у школску 2024/2025 годину. Недовољна примања, све више насиља над просветним радницима и генерално лоши услови у просвети, довели су до тога да Србији годинама уназад недостају наставници српског, математике, географије, физике, историје, биологије итд.
Међутим, кога год да питате - нико поуздано не може да каже колико је тачно наставника мање.
За разлику од прошле године, када је Општу физику на Физичком факултету уписала само једна особа, ове 2024, ситуација се мало променила - за исти смер се јавило пет особа у првом уписном року.
Прилике, међутим, нису ништа боље ни на Хемијском факултету - где се за смер Наставне хемије пријавио само један ученик.
Горан Роглић, декан Хемијског факултета за РТ Балкан потврдио је да је само једна особа као прву жељу за упис на факултет ставила Наставну хемију.
"Не верујем да ћемо попунити и било који други студијски програм, а сумњам да ће се и више од тог једног уписати за будуће наставнике географије. Питање да ли ће и тај један. Ми ћемо ипак одржавати тај смер иако је на нашу штету, јер је очигледно да смо одговорнији од државе", наводи Роглић.
Декан појашњава колико то тачно кошта факултет.
"Трошкви акредитовања, издавање дозвола и самовредновања су 500.000 динара за период акредитације. Ми смо за студенте обавезни да ангажујемо професоре за тзв. ППМ предмете. Методику сами организујемо на факултету, а за психологију и педагогију ангажујемо професоре са стране. Њихове плате су 25.000 динара месечно, пута четири месеца колико држе наставу, за два наставника то је 200.000 динара. То све пада на факултет. Ангажујемо и асистенте који раде са тим једним студентом, а држава нас финансира по уредби, тако што сабере све студенте. Наш предлог је био да се наставнички смерови вреднују као засебна група без обзира на број уписаних кандидата", објашњава професор.
Он је подсетио на платформу за спас просвете коју је почетком прошле године ресорном министарству, Ректорату и Сенату проследило осам декана Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког, Географског и Факултета за физичку хемију, који су је и израдили.
"Све смо рекли у нашој платформи - укратко смо упутили на проблем зараде, статуса просветних радника и не реаговања државе. Понудили смо нека могућа решења, не сматрајући да су она најбоља, очекивали смо дијалог са министарством, али нису реаговали. Обавили смо један разговор са министарком у децембру, када је обећано да ће направити први корак, а то је да нам кажу колико наставника тачно недостаје по регионима, али ни то нисмо добили", подвукао је Роглић и нагласио:
"Ако хоћете да уништите једну земљу, уништите јој образовање. Ако желимо да будемо 'шрафцигер држава', да се бавимо тим пословима, о томе држава одлучује, факултети ту не могу ништа".
Иван Белча, декан Физичког факултета, задовољан је што нису наставили да падају по популарности.
"За разлику од прошле године, када се само на смер Општа физика пријавила једна, сада имамо пет особа. Чекамо даље, па ћемо да видимо како ће изгледати други уписни рок. Чудило ме да се пријавило и толико, вероватно су вежбали и борилачке вештине, шта ће", иронично наводи декан Белча, алудирајући на повећан ниво насиља над особљем школе.
Поводом, како каже, "заборављене платформе", апсолутно ништа нису добили.
"Немамо анализу. Ако држава не жели да уради свој посао, а они су дужни да провере статус, које су потребе у просвети, једино је требало да пошаљу допис школама и да добију одговор, међутим, то се њих изгледа не тиче", истиче декан Физичког факултета.
Док већина факултета Универзитета у Београду углавном има и смерове који бележе већу заинтересованост кандидата од броја планираних места на буџету и самофинансирању, Филозофски факултет тиме не може да се похвали.
Осим психологије, за коју се на 116 места јавило пет пута више кандидата, све друге студијске групе су остале непопуњене.
На Класичне науке конкурисало је пет ученика за 30 планираних места, Етнологију и антропологију 15/55, Археологију 21/62, Историју уметности 22/90, Андрагогију 31/30, Филозофију 42/70, Педагогију 44/60, Социологију 55/100 и Историју 64/110.
Данијел Синани, декан Филозофског факултета за наш портал каже да то није ништа спектакуларно и да се дешава сваке године.
"На неком одељењу буде изненађења, али се то касније све попуни са кандидатима који не упишу психологију. Антропологија је друга или трећа жеља на сваком списку, па се и то попуни касније. На Историји и Социологији је слабије било прошле године, сада је боља ситуација. Али, ништа не можемо да знамо пре пријемног испита, када следи рангирање, када виде где су, донесу документа. Ово је све нацрт шта може да се очекује, можда остане неко празно место на Историји и Историји уметности", каже Синани.
С обзиром на то да је и он био потписник платформе, каже да је забринут због образовног система.
"Ништа нисмо добили осим усмено изражене добре воље да се нешто уради у том питању, али конкретних потеза још увек нема. Не бисмо покретали платформу да не бринемо, последњи тренутак је прошао одавно, требаће нам године да опоравимо школски систем", закључује декан Филозофског факултета у Београду.
Ива Драшкић, декан Филолошког факултета у Београду само је кратко прокоментарисала за наш сајт да је српски језик на истом нивоу као и прошле године.
"Нешто мање од 100 кандидата за 250 слободна места", казала је она.
Иначе, већи је број места од броја пријављених и на Географском, Физичкој хемији, Филолошком факултету (сва три смера за српски језик, књижевност и компарацију), Шумарском итд.
Ако је веровати медијима, последњи забележени дефицити на тржишту рада укључују 1.000 наставника математике и информатике и 500 наставника физике.
